Baba Vanga ostavila snažan trag ne samo kroz svoja predviđanja, već i kroz savjete o načinu života.Baba Vanga je vjerovala da neki predmeti mogu privući a i odbiti blagostanje.
Baba Vanga je ostala enigma i tema razgovora decenijama, kako u svom zavičaju, tako i širom sveta. Neki njene tvrdnje odbacuju kao puka bapska kazivanja, dok drugi u njima pronalaze duboku simboliku i istinsku mudrost. Kada se pažljivo uporede njena predviđanja sa kasnijim događajima, postaje jasno da njene reči nose određenu težinu i da u njima mnogi nalaze smisao i utehu.
U društvima gde su praznoverja i verovanja bez čvrstog naučnog osnova i dalje prisutna, Baba Vanga je imala posebno mesto. Dok jedni sve to vide kao obične priče koje ne treba shvatati ozbiljno, drugi su se čvrsto držali njenih saveta. Ona je verovala da određeni postupci i simboli mogu doneti sreću i blagostanje, dok bi njihovo zanemarivanje moglo prizvati nesreću. Jedan od njenih saveta bio je da se u domu koriste samo celo i neoštećeno posuđe, jer pukotine simbolizuju raskol i lošu energiju. Preporučivala je i da se u ćoškovima kuće ostavljaju novčići, što je trebalo da očuva stabilnost i obilje u domaćinstvu.
- U njenim uverenjima, mali gestovi mogli su imati veliku snagu. Tako je savetovala da se pticama deli hrana, verujući da to donosi dobru energiju. Isticala je i da se čovek ne bi smeo hvalisati svojom srećom, naročito pred nepoznatima, jer zavist ume da unese negativnost. Posebno je upozoravala na opasnost držanja slomljenih ili napuklih ogledala, jer bi ona mogla odagnati sreću iz kuće.
Novac je, po njenom mišljenju, uvek trebalo nositi u novčaniku, jer zgužvane novčanice u džepovima otežavaju postizanje blagostanja. Za život i smrt imala je poseban pogled – smrt nije kraj, već prelazak u drugo carstvo postojanja. Ova ideja pružala je utehu mnogima koji su dolazili kod nje po savet i pomoć.
Baba Vanga je bila duboko uverena da život postoji i posle smrti. Iako je sama patila od nepoznate bolesti, okrenula se alternativnim metodama i biljnim lekovima, umesto konvencionalne medicine. Tokom života posvetila se prikupljanju lekovitog bilja i pravljenju eliksira kojima je lečila svoje sugrađane. Pored proricanja, davala je i set od šesnaest pravila za dug i zdrav život. U njima je naglašavala da ljubav, pozitivne misli i dobra dela deluju kao najsnažniji lekovi protiv svake tegobe.
Živela je u zemlji bogatoj biljem, i isticala da Bugarska treba da neguje svoje prirodne darove. Savetovala je lokalnu primenu biljnih obloga i kupki, jer koža najbolje upija njihova lekovita svojstva. Upozoravala je i na preteranu upotrebu farmaceutskih lekova, jer mogu usporiti prirodan proces oporavka. Decu je podsticala na igru u prirodi, jer kontakt s njom jača imunitet i čini organizam otpornijim. Govorila je i o važnosti lične higijene, pa je savetovala da se pred spavanje stopala obavezno operu, čime se, po njenom uverenju, uklanjaju umor i negativne misli.
- Za zdrav život isticala je rutinu – spavanje pre 22 časa i ustajanje rano ujutro. Preporučivala je redovno ispijanje čaja od šumskog voća, poznatog po detoksikujućim svojstvima. Poseban značaj davala je ishrani zasnovanoj na kuvanim žitaricama i dovoljnoj hidrataciji. Smatrala je da lenjost škodi i telu i duhu, te da čovek treba da teži ka čistoći i produktivnosti. Po njenim rečima, prljavština – bilo telesna, bilo duhovna – uvek simbolizuje udaljavanje od božanskog poretka.
Život Babe Vange bio je obeležen i velikim ličnim iskušenjima. U svojoj dvanaestoj godini, tokom snažne oluje, podignuta je u vazduh i odbačena u polje. Nakon nekoliko dana pronađena je sa peskom u očima, što je dovelo do potpunog slepila. Upravo tada, prema predanjima, počele su da se razvijaju njene vidovnjačke sposobnosti. Njeni sledbenici tvrde da je tokom života predvidela događaje poput potonuća podmornice Kursk, napada 11. septembra, uspona ISIS-a, pa čak i Brexita. Iako su skeptici osporavali verodostojnost njenih vizija, njena popularnost je rasla širom sveta.
Ljudi su iz raznih krajeva dolazili kod nje u Bugarsku, tražeći utehu, lek ili proročanstvo. Njena kuća u mestu Petrič danas je pretvorena u muzej, a posetioci dolaze da vide prostor u kojem je živela i delovala. Osim po predviđanjima, ostala je upamćena i po svojoj religioznosti. Njena verovanja bila su spoj pravoslavlja i narodnih običaja, što je učvrstilo njenu reputaciju svete žene. Mnogi su je smatrali posrednicom između sveta živih i mrtvih, a sledbenici veruju da je i nakon svoje smrti nastavila da pomaže ljudima.
Na kraju, ono što je ostalo iza Babe Vange nije samo zbir njenih predviđanja, već i duhovno nasleđe – učenje o snazi prirode, važnosti ljubavi, vere i čistoće života. Uprkos skepticima, njen uticaj je opstao, a priče o njoj nastavljaju da se prenose i da inspirišu nove generacije.
