Priča o Leni i Vasiliju govori o tome kako život može iznenaditi, i to ne uvek na način na koji bismo to očekivali. Njihova priča o ljubavi koja je nastala u tami i pronašla svetlost, postala je simbol nade i snage.
Lena je odrasla u malom selu, okružena planinama, gde je, uprkos svojoj unutrašnjoj lepoti, bila rođena slepa. Njeni roditelji, a naročito majka, verovali su da će njen invaliditet biti prepreka za sreću. Njihov stav bio je da je teško da će je neko voleti, govoreći: „Ko će te takvu hteti?“ Lena je, iako duboko pogođena tim rečima, verovala da će sudbina odrediti njen put. Njen pogled na svet bio je ograničen samo onim što je mogla da oseća, dok su njeni snovi o ljubavi i porodici bili tiho potisnuti.
Kada je imala dvadeset godina, njen otac je odlučio da je uda, ali ne iz ljubavi, već iz stida. Lena je otišla za Vasilijem, siromašnim prosjakom koji je bio jedini voljan da je uzme, uz nekoliko zlatnika kao „nagodu“ za brak. Lena nije imala mnogo izbora i prihvatila je sudbinu. Brak sa Vasilijem bio je na početku hladan i surov, ali Vasilije je obećao da je nikada neće povrediti i da će joj omogućiti slobodu u svojoj skromnoj kući.
- Vasilije je, iako siromašan, znao kako je to biti odbačen i potcenjen. Svoje bolne rane i iskustvo napuštanja preneo je na Lenu kroz poštovanje, nežnost i svakodnevnu pažnju. Odlazio je u selo da bi obezbedio hranu, dok je Lena čistila kuću i brinula o njemu na svoj način. Živeli su skromno, ali Lena nikada nije bila gladna niti hladna. Vasilije je znao kako da joj priredi male radosti, donoseći komad sira ili miris sveže pečenog hleba.
Njihov život nije bio lak, ali ljubav koju su izgradili u jednostavnosti bila je snažna. Međutim, dolazak jednog doktora iz grada promenio je sve. Doktor je primetio Lenu i ponudio joj pomoć, obećavši da joj može pomoći da ponovo vidi. Operacija je bila besplatna, a kada su joj skinuli zavoje, Lena je po prvi put ugledala svetlost. Njen pogled na svet se promenio iz temelja, a ona je prvi put videla svog muža, Vasilija, koji je u njenom mraku bio svetlost i oslonac.
Lena je konačno shvatila da nije spašena samo fizički, već i emotivno. Vasilije je postao mnogo više od onoga što su drugi mislili o njemu; bio je njen oslonac, njena svetlost u tami. U godinama koje su usledile, otvorili su malu radionicu i počeli proizvoditi korpe, dok su ljudi iz sela dolazili da kupuju. Iako nisu odmah prepoznali Lenu, ona je sada bila drugačija. Njena kosa je bila sjajna, držanje ponosno, a oči bistre, pune novih snova i nade.
- Jednog dana, njen otac je došao do njihove kuće. Stajao je pred kapijom, gledajući je sa stidom. Lena, sada sa jasnoćom u očima, prihvatila je njegovu ruku, rekavši: „Oproštaj se ne traži rečima, već delima.“ Oprostila mu je još onog dana kada je otišla sa Vasilijem, jer je naučila šta znači biti viđen i vođen ljubavlju.
Lena i Vasilije su, nakon toga, otvorili svoj dom za decu iz okolnih sela, pružajući ljubav i podršku onima koji su je najviše trebali. Njihov „Dom svetlosti“ postao je simbol nade. Ljubav koja je počela u tami, rasvetlila je mnoge živote. Iako je počelo iz preziranja i nesvesnosti, završilo se ljubavlju koja je obasjala srca mnogih, a njihova priča živela je kroz sve one koje su dodirnuli svojim delima i ljubavlju.
Kada su oboje preminuli, sahranjeni su zajedno ispod stabla koje su posadili. Na kamenu je pisalo: „On joj je pokazao svetlost, a ona njemu – smisao.“ Njihova priča nije samo o tome kako ljubav može izlečiti, već i o tome kako ljubav može promeniti sudbinu
