U današnjem članku vam pišemo na temu zdrave ishrane i najčešćih grešaka koje ljudi prave kada odluče da „krenu na dijetu“. Mnogi misle da će preskakanjem obroka, brojanjem kalorija ili prepunim činijama ovsenih pahuljica napraviti čudo za svoje telo, ali istina je često potpuno drugačija.
Kako objašnjava dr Dejan Čubrilo, profesor fiziologije i specijalista sportske medicine, zdrava ishrana nije stvar trenda, već razumevanja načina na koji naše telo zaista funkcioniše.Dr Čubrilo je u emisiji RTS Ordinacija otvoreno govorio o zabludama koje prate savremene dijete i posebno se osvrnuo na fenomen autofagije. Iako mnogi veruju da je povremeni post čudesno rešenje za gubitak kilograma, on upozorava da to može doneti više štete nego koristi.
„Autofagija je luckasta stvar,“ kaže doktor, objašnjavajući da ljudi s poremećenim metabolizmom ili insulinskom rezistencijom nikako ne bi smeli da se upuštaju u takve režime. Telo koje nije spremno na takav stres ne zna kako da se izbori s tim, pa umesto da mu pomognemo, mi ga iscrpljujemo.
- Pre nego što počnemo da „šokiramo“ organizam restrikcijama, on ističe da treba da naučimo kako telo troši ono što unosimo. Zdrava ishrana znači ritam, a ne gladovanje. To znači da treba slušati signale svog tela, a ne slepo slediti pravila s interneta.
Kada je reč o međuobrocima, dr Čubrilo iznenađuje jednostavnim savetom: zaboravite na proteinske pločice i smutije. Umesto toga, preporučuje malo sira, par komadića slanine ili šaku badema. To je, kako kaže, sasvim dovoljno da se premosti razmak između dva obroka bez preopterećenja tela. Naglašava da, ukoliko smo već unosili hleb, krompir ili voće, narednih pet do šest sati ne treba jesti ništa što sadrži šećer. U suprotnom, samo pravimo „haos u insulinu i pritisak na jetru“.
Mnogi veruju da ne treba jesti posle 17 ili 18 sati, ali doktor smatra da je to potpuno pogrešno. „Telo voli kontinuitet, a ne izgladnjivanje,“ kaže on, dodajući da upravo tada dolazi do kontraefekta – jer se tokom dana prejedamo iz straha da ćemo ogladneti. Umesto toga, mnogo je zdravije pojesti laganu večeru sastavljenu od sira, pršute, čvaraka i čaše vina. Bitno je samo izbegavati dodatne šećere – bez hleba, voća i slatkiša. Taj balans, tvrdi doktor, stvara osećaj mira i stabilnosti, umesto stresa i griže savesti.
- Kada su u pitanju popularni „zdravi“ doručci, dr Čubrilo ne ostavlja prostor za dilemu. „Zaboga, zašto ovsena kaša?“ pita se. Ljudi veruju da su činije pune ovsenih pahuljica idealan početak dana, a zapravo se već tada pretrpavaju šećerima. Rezultat su pospanost, nervoza i konstantan osećaj gladi. Umesto toga, savetuje jednostavniji obrok: jaja, sir, kiselo mleko i malo čvaraka. Takva hrana, kaže, daje dugotrajnu energiju i ne stvara dramu s nivoom šećera u krvi.
Za ručak, preporučuje jednostavnost – porciju mesa ili ribe od oko 100 grama. Možete pojesti i ćevape ili pljeskavicu, ali bez lepinje i u kombinaciji s puno sveže salate. Problem nije meso, već kombinacija mesa i šećera – upravo to najviše opterećuje telo i dovodi do viška kilograma.
Voće je, ističe, dragoceno, ali i s njim treba biti umeren. Dnevno je dovoljno do 300 grama, a najkorisnije su borovnice i maline jer ne izazivaju nagle skokove šećera u krvi. One pomažu varenju i hrane „dobre bakterije“ u crevima. „To je energija koja se sporo troši i ne opterećuje jetru,“ kaže doktor, ističući da je ključ u balansu, a ne u krajnostima.
Kada su u pitanju ekstremne dijete poput keto ili proteinske, dr Čubrilo upozorava da su one daleko od zdravog pristupa. „Ketoza nije zdravo stanje,“ naglašava, bez obzira na to koliko je taj način ishrane popularan. Proteinske dijete takođe remete prirodnu ravnotežu jer telo ne može da funkcioniše bez raznovrsnih nutrijenata. Zdrava ishrana nije kazna, kaže on, već dogovor sa sopstvenim organizmom – način da se osećamo dobro, a ne iscrpljeno.
Njegova poruka je jednostavna, gotovo narodna: ne verujte trendovima, već slušajte svoje telo. Umesto da brojite zrna ovsa i živite u griži savesti, pojedite slaninicu, jaje i popijte čašu vina. Umerenost, redovnost i razum su ono što nas održava zdravima, a ne ekstremne dijete i modni trendovi koji obećavaju brze rezultate.
Na kraju, dr Čubrilo nas podseća da zdravlje nije u odricanju, već u balansu. Ako jedemo pametno, slušamo svoje telo i ne robujemo popularnim savetima, ne samo da ćemo smršati – već ćemo se osećati bolje, snažnije i zadovoljnije. Upravo zato, sledeći put kada pomislite da je dijeta jedini put ka zdravlju, setite se da je ponekad parče sira i čaša vina pametniji izbor od činije „zdravih“ pahuljica
