U nastavku našeg današnjega članka govorićemo o kralju kafanske muzike, a to je Sinan Sakić. Čovjek koji je cijelu svoju zaradu od nastupa, iste večeri znao da ostavi u kafani preko puta, bio je omiljen kod svoje publike….
Sinan Sakić, poznat po svom neponovljivom pevačkom talentu, bio je u braku sa Sabinom Sakić više od četiri decenije. Njihova ljubav bila je snažna i stabilna, a odnos temeljen na međusobnom poštovanju. Sabina je nedavno za medije govorila o svom braku, naglašavajući koliko su se voljeli i koliko je važna bila njihova međusobna podrška kroz sve godine života. Iako su prošli kroz mnoge izazove, njihov odnos je bio izgrađen na temelju poštovanja, ljubavi i zajedničke borbe.
Zajedno su dobili dvoje dece: sina Alena Sakića i kćerku Đulkicu Sakić. Pored njih, Sinan je iz prethodnih brakova imao i dva sina, Rašida i Meda. Alen je, nažalost, sa samo šest godina doživeo teške povrede, zadobivši opekotine zbog kojih je, kako bi mu pomogao, Sinan odlučio da ga odvede na lečenje u Indiju. Iako su ožiljci bili trajni, Alen je, uz pomoć roditelja, nastavio da se bori i prevazilazi svoje teškoće.
Sakići su prvi put otišli u Indiju 1996. godine zbog Alenovih povreda, a narednih godina su se vraćali više puta. Tamo su upoznali duhovnog vođu Sai Babu, koji je imao veliki uticaj na njihov život. Sinan je bio duboko fasciniran indijskim načinom života, meditacijama i duhovnim praksama. Članovi porodice su često boravili u hramovima i učestvovali u meditacijama koje su ih smirivale i opuštale. Tokom tih poseta, Sinan je pronašao unutrašnji mir i, iako rođen kao musliman, odlučio je da se okrene budizmu.
- Sakići su u Indiji čak kupili kuću u jednom malom gradiću, a Sabina i Sinan su redovno putovali tamo, i to ne samo zbog svoje ćerke, koja je studirala menadžment u Indiji, već i zbog toga što su uživali u mirnom, duhovnom životu koji im je Indija nudila. Međutim, zbog često održavanih putovanja, zdravstvenih problema i sve većih godina, porodica je 2017. godine odlučila da proda tu kuću. Iako su se planirali skrasiti tamo, u životu je bilo mnogo nepredvidivih okolnosti koje su ih naterale na ovu odluku.
Sinanov zdravstveni problemi su postajali sve ozbiljniji. Poslednjih meseci svog života, bio je teško bolestan, ali nikada nije gubio nadu. Sabina ističe da je bila duboko pogođena njegovom smrću i uverena je da su nepažnja lekara i nedovoljna pažnja prema njegovom stanju doprineli njegovoj preranoj smrti. Iako je bio svestan ozbiljnosti svog stanja, Sinan je insistirao da napusti bolnicu, uprkos savetima lekara. Zatražio je da potpiše odgovornost i vratio se kući, gde su mu lekari dolazili na dnevnoj bazi. Na kraju je preminuo u Sabininom naručju, što je za nju bila istovremeno i velika tuga i izvor trajnog bola.
Sabina nije mogla da se pomiri sa gubitkom, iako je bila svesna da je Sinan živeo život pun planova, nada i ljubavi prema porodici. Poslednji dani su bili ispunjeni njegovim željama, ali su ipak, nažalost, završeni iznenadnim odlaskom. Sabina, iako u velikom emotivnom bolu, nastavila je da redovno obilazi Sinanovu večnu kuću i zadužbinu. Iako je imala trenutke ljutnje zbog njegovog odlaska, vremenom je shvatila da je to bio neizbežan deo života.
Za Sinanov spomenik Sabina je izabrala beli mermer koji je transportovan iz Turske, jer u Srbiji nije bilo dovoljno kvalitetnog materijala. Iako je izgradnja spomenika koštala 20.000 evra, Sabina je želela da se njegova poslednja želja poštuje na najlepši način. Natpis na spomeniku, koji glasi „Ljubavi jedina, bila si i bićeš duša moje duše. Zauvek u večnosti“, odražava duboku ljubav i poštovanje koje je Sinan imao prema svojoj ženi, ali i prema životu koji su zajedno proživeli. Taj natpis postao je simbol njihove ljubavi, koja je trajala do njegovog poslednjeg dana.
