Poznati ruski onkolog i imunolog Danil Šepeljajev u jednom intervjuu govorio je o profilu osoba koje najčešće obolevaju od raka. Iako je svoje zapažanje izneo na osnovu iskustava sa pacijentima u Rusiji, naglasio je da se isti obrazac vrlo lako može primetiti i u Srbiji, kao i u drugim zemljama regiona.
Njegove reči otvorile su ozbiljnu temu o načinu života, pritisku svakodnevice i posljedicama koje to ostavlja na zdravlje.Prema njegovim rečima, najvećem riziku izloženi su ljudi stariji od 50 godina, oni koji dugi niz godina žive pod stalnim stresom i pritiskom, bez mogućnosti da se na vreme posvete svom zdravlju. To su ljudi koji često rade prekovremeno, nose brigu o porodici, otplaćuju kredite i dugove, dok u isto vreme zanemaruju osnovne signale koje im telo šalje. Šepeljajev naglašava da upravo ta hronična iscrpljenost i odsustvo redovnih preventivnih pregleda stvaraju pogodno tlo za razvoj bolesti.
- On opisuje tipičnog pacijenta kao osobu pomalo raščupane kose, umornog pogleda i očiju u kojima se vidi stalna napetost. To je čovek ili žena koji ne stiže da se odmori, često je preopterećen poslom i finansijskim problemima, i koji, kada se suoči sa dijagnozom, najčešće nema dovoljno novca da priušti kvalitetniju terapiju. Zato mnogi od njih pristaju na osnovne i najjeftinije oblike lečenja, iako bi im drugačija briga možda donela bolju prognozu.
Rak, kako ističe Šepeljajev, ne nastaje samo kao posledica genetskog nasleđa. On je u velikoj meri povezan sa funkcionisanjem imuniteta. Naš odbrambeni sistem svakodnevno se bori sa različitim izazovima, a kada oslabi, telo postaje ranjivije i manje sposobno da prepozna i zaustavi abnormalne ćelije. Zbog toga se kod nekih ljudi bolest može javiti i pre 45. godine, dok drugi, iako dožive duboku starost, nemaju nikakvih simptoma. Presudan faktor, kaže onkolog, jeste snaga antitumorske komponente organizma, koja se menja zavisno od načina života, navika i ukupnog zdravstvenog stanja.
Lekar posebno naglašava da se bolest ne razvija preko noći, već da je najčešće rezultat dugotrajnog zanemarivanja sopstvenih potreba. Stres, nedostatak sna, loša ishrana, manjak fizičke aktivnosti i stalna izloženost pritisku oslabljuju organizam i ostavljaju duboke posledice. Ljudi često misle da mogu „još malo da izdrže“, da će doći vreme za odmor ili da će zdravlje sačekati, ali istina je da organizam takav odnos pre ili kasnije naplati.
Upravo zato, Šepeljajev ističe važnost preventivnih pregleda i redovne kontrole imuniteta. Rano otkrivanje promena može u velikom broju slučajeva značiti razliku između uspešnog lečenja i ozbiljnih komplikacija. Nažalost, mnogi pacijenti dolaze lekaru tek kada bolest uznapreduje, jer ranije nisu imali ni vremena ni sredstava da se posvete svom zdravlju.
- On podseća da svako može učiniti mnogo kako bi smanjio rizik: vođenje računa o ishrani, uvođenje fizičke aktivnosti u svakodnevicu, ali i – što je jednako važno – briga o mentalnom zdravlju. Često se zaboravlja da stres ne pogađa samo psihu, već i telo. Produženo stanje napetosti iscrpljuje imunitet i otvara vrata raznim oboljenjima. „Ignorisanje sopstvenih potreba najčešće ima svoju cenu,“ upozorava Šepeljajev.
Njegova poruka posebno pogađa ljude srednjih godina, jer je upravo to period kada se mnogi toliko posvete poslu i porodici da potpuno zaborave na sebe. U toj životnoj fazi, kada se gomilaju obaveze, krediti, briga o deci i roditeljima, zdravlje ostaje po strani. Tek kada stignu prve ozbiljne dijagnoze, postaje jasno koliko je važno bilo slušati svoje telo na vreme.
Rak se, dakle, ne može posmatrati samo kao medicinska činjenica. On je i odraz načina života i odnosa prema sebi. Na pitanje da li postoji „idealni profil“ pacijenta, Šepeljajev odgovara da ga nažalost prepoznaje previše često: to su ljudi koji su uložili sve u druge, a premalo u sopstveno blagostanje. Oni koji su mislili da nemaju vremena da stanu i odmore, a onda su odjednom morali da se suoče sa najtežim izazovom.
Upozorenja stručnjaka imaju za cilj da podsete svakoga od nas da zdravlje ne sme biti poslednja stavka na listi obaveza. Nije dovoljno samo nadati se najboljem – potrebno je preuzeti odgovornost, osluškivati signale koje telo šalje i redovno ga kontrolisati. Jer, kako kaže Šepeljajev, rak je bolest koja zavisi od imuniteta, ali i od naše spremnosti da brinemo o sebi na vreme
