Vest o smrti generala policije Mileta Novakovića, nekadašnjeg načelnika Uprave kriminalističke policije i jednog od najvažnijih ljudi u akciji „Sablja“, potresla je javnost u Srbiji.
Novaković je preminuo u Beogradu, posle duge i teške borbe sa bolešću. Prema rečima osoba bliskih njegovoj porodici, neko vreme se borio sa karcinomom limfnih žlezda, a poslednje dane života proveo je u bolničkom lečenju.
Boleśt od koje je patio poznata je kao limfom, vrsta raka koja zahvata limfni sistem, jedan od ključnih delova našeg imunološkog mehanizma. Limfni sistem ima ulogu da štiti organizam i pomaže mu u borbi protiv bakterija, virusa i drugih uzročnika bolesti. On se sastoji od limfnih čvorova, slezine, timusa, krajnika i koštane srži, pa kada se bolest jednom razvije, može da se proširi na sve ove delove, ali i na druge organe tela. Limfom nastaje kada normalne ćelije počnu da se nekontrolisano umnožavaju i menjaju, narušavajući prirodnu ravnotežu imunog sistema.
- Ono što limfom čini posebno opasnim jeste činjenica da njegovi simptomi u početku ne moraju biti jasno uočljivi. Tipični znaci uključuju groznicu, noćno znojenje, dugotrajan umor, svrab kože, kao i uvećane limfne čvorove u predelu vrata, pazuha, prepona ili stomaka. U nekim slučajevima javljaju se i bolovi u grudima, stomaku ili kostima, kao i gubitak telesne težine koji se dešava bez posebnog razloga. Budući da se ovi simptomi mogu javiti i kod običnih infekcija, lekari obično najpre isključuju te jednostavnije uzroke, a tek potom sprovode detaljnije analize da bi potvrdili dijagnozu limfoma.
Smrt Mileta Novakovića nije samo lična tragedija njegove porodice, već i podsećanje na to koliko su opake bolesti limfnih žlezda i koliko je važno na vreme reagovati kada se primete promene u organizmu. Medicina danas nudi različite metode lečenja, među kojima su hemoterapija, zračenje, biološke terapije i transplantacija matičnih ćelija, ali uspeh terapije zavisi od vrste limfoma, stadijuma u kojem je otkriven i opšte snage pacijenta. Upravo zato lekari savetuju da se svaki sumnjivi simptom ne ignoriše, već da se što pre potraži stručna pomoć.
Pored zdravstvenog aspekta, Novakovićeva smrt vraća u fokus i njegovu profesionalnu ulogu. Bio je jedan od ključnih ljudi u sprovođenju akcije „Sablja“, koja je usledila nakon ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine. Tada je država odlučno krenula u obračun sa organizovanim kriminalom, a Novaković je imao zadatak da rukovodi delom policijskih akcija i istragama. Njegovo ime tada se vezivalo za odlučnost, profesionalizam i spremnost da se uhvati u koštac sa strukturama koje su godinama podrivale bezbednost zemlje.
Mnogi ga pamte kao osobu koja je bila čvrsta, ali i pravedna, nekoga ko je razumeo težinu svog posla i znao da je borba protiv kriminala borba za sigurnost građana. Njegova profesionalna karijera ostavila je snažan pečat u policijskom sistemu Srbije, a samim tim i u kolektivnom pamćenju društva.
- Odlazak generala Novakovića podseća i na univerzalnu istinu: da se ni najhrabriji ljudi ne mogu uvek izboriti sa bolešću. Uprkos njegovoj snazi i upornosti u službi, pred limfomom je bio jednako ranjiv kao i bilo koji drugi čovek. To iskustvo otvara prostor za razmišljanje o tome koliko je zdravlje dragoceno i koliko je važno brinuti o sebi, slušati signale tela i ne odlagati posetu lekaru.
Na kraju, sećanje na Mileta Novakovića ostaće vezano i za njegovu profesionalnu misiju i za njegovu ljudsku borbu. Kao general policije, bio je deo ključnih događaja u savremenoj istoriji Srbije, a kao čovek, suočio se sa bolešću koja je neumoljiva i teška. Njegov život može se posmatrati i kao primer kako se različite borbe – one društvene i one lične – stapaju u jedinstvenu priču o čoveku koji je želeo da ostavi trag.
Smrt generala Novakovića podseća nas i na važnost znanja o bolestima kao što je limfom. Edukacija javnosti, rano prepoznavanje simptoma i pravovremeno lečenje ključni su faktori u borbi protiv ovakvih oboljenja. Svaka informacija o tome može nekome spasiti život, a svako podizanje svesti doprinosi tome da se bolest prepozna na vreme.
Tako će uspomena na njega ostati dvostruka: kao na profesionalca koji je dao značajan doprinos policijskom sistemu Srbije, i kao na čoveka čija je borba sa bolešću postala simbol podsvesnog podsećanja da smo svi ranjivi i da je briga o zdravlju ono što nikada ne smemo zanemariti
