Vest o smrti Nede Davidović, mlade i perspektivne sportske radnice iz Pančeva, duboko je potresla javnost. Imala je tek 26 godina, bila je posvećena sportu i imala iza sebe brojne medalje u džudou, sportu u kojem je ostvarila zapažene rezultate.
Njena iznenadna smrt izazvala je bol i tugu, ali i otvorila ozbiljno pitanje o tome koliko su moždani udari opasni i kako mogu pogoditi i one za koje se veruje da su u punoj snazi i zdravlju.
Prema dostupnim informacijama, Neda je ubrzo nakon porođaja počela da oseća jake glavobolje. Iako su mnogi te simptome mogli protumačiti kao prolazne, pokazalo se da su oni zapravo bili znak mnogo ozbiljnijeg problema. Uprkos tome što se moždani udar obično vezuje za stariju populaciju, njen tragičan slučaj podseća da i mladi, posebno žene posle porođaja, mogu biti u velikom riziku. Period nakon dolaska deteta na svet za organizam predstavlja vreme posebne slabosti i osjetljivosti, što može povećati šansu za ovakve komplikacije.
- Upravo zato je važno znati simptome moždanog udara i prepoznati ih na vreme. U mnogim slučajevima, brza reakcija može spasiti život. Najčešći znakovi uključuju iznenadnu i jaku glavobolju kakva se ne oseća svakodnevno, zatim utrnulost ili slabost u licu, ruci ili nozi, najčešće na jednoj strani tela. Takođe, ljudi koji doživljavaju moždani udar često imaju poteškoće u govoru, bilo da ne mogu jasno da izgovaraju reči ili da razumeju ono što im drugi govore. Problemi sa vidom, bilo na jedno ili oba oka, zatim iznenadni gubitak ravnoteže, vrtoglavica, kao i osećaj dezorientacije, samo su neki od simptoma koje nikako ne treba ignorisati.
Stručnjaci naglašavaju da je u takvim situacijama svaki minut dragocen. Postoji izreka među lekarima da je “vreme mozak”, jer što se duže odlaže pružanje pomoći, to je veća šansa da će posledice biti ozbiljne ili čak fatalne. Zato je potrebno odmah pozvati hitnu pomoć i naglasiti simptome koje osoba ima.
Dok se čeka dolazak medicinskog tima, postoje koraci koje okolina može da preduzme. Osobu treba položiti na ravnu površinu i podići joj glavu otprilike 30 stepeni iznad tela. Važno je obezbediti dovoljno vazduha – olabaviti odeću i otvoriti prozor. Ako postoji mogućnost, treba izmeriti krvni pritisak. Ukoliko je previsok, a pacijent već ima propisanu terapiju, može se dati lek za snižavanje. Takođe, preporučuje se da se na stopala stavi jastučić za grejanje ili flaša sa toplom vodom kako bi se podstakla cirkulacija. Ako dođe do mučnine ili povraćanja, osobu treba okrenuti na desnu stranu da bi se sprečilo gušenje.
- Lekari ističu da je najefikasniji tretman za moždani udar moguć ukoliko se započne u prva četiri sata od početka simptoma. To vreme često odlučuje da li će osoba preživeti bez težih posledica ili će se suočiti sa trajnim invaliditetom. Upravo zbog toga je edukacija javnosti od ogromne važnosti – što više ljudi zna da prepozna znakove udara i reaguje brzo, to je veća šansa da se spasu životi.
Tragedija poput ove skreće pažnju i na važnost redovnih kontrola zdravlja, čak i kod mladih i sportista. Često se misli da oni koji se bave fizičkom aktivnošću i imaju zdrave navike nemaju razloga za brigu, ali medicina pokazuje da rizici postoje za svakoga. Faktori poput genetike, hormonskih promena, trudnoće i porođaja, kao i visokog krvnog pritiska, mogu doprineti nastanku moždanog udara čak i kod osoba koje spolja deluju potpuno zdravo.
Za porodicu i prijatelje Nede Davidović, kao i za sportsku zajednicu, njen odlazak predstavlja nenadoknadiv gubitak. Ipak, sećanje na nju može imati i širu misiju – podizanje svesti o opasnostima koje mogu zadesiti svakoga, bez obzira na godine. Njena priča sada postaje upozorenje i apel svima da ozbiljno shvate prve znakove bolesti, da se ne oslanjaju samo na mladost i snagu, već da slušaju svoje telo i reaguju na vreme.
Na kraju, tragedija Nede Davidović pokazuje da je moždani udar bolest koja ne bira i koja može doći iznenada. Ono što svako od nas može da učini jeste da bude obavešten, da reaguje brzo i da pruži pomoć kada je najpotrebnije. Jer upravo ta prva reakcija može značiti razliku između života i smrti, između zdravlja i trajnih posledica
