U današnjem članku pisat ćemo o tome kako su naši preci znali šta treba raditi da novčanik nikad ne bude prazan.Naši preci su verovali da odnos prema novcu direktno utiče na finansijsko stanje domaćinstva. Verovali su da novac treba poštovati, a jedan od načina na koji su to činili bio je da novčanik nikada ne bude potpuno prazan.
Uvek je u njemu morao da stoji bar jedan novčić, bez obzira na stanje na bankovnom računu, jer su smatrali da je to način da novac „privuče“ još više novca.Jedan od važnijih običaja bio je čuvanje prve zarađene novčanice ili novčanice koju je poklonio dobar čovek. Takav novac imao je simbolički značaj, kao talisman koji donosi sreću i stabilnost. Zbog toga je postojala tradicija da novčanik koji se poklanja nikada ne bude prazan. Mnogi su čak u skrivenim pregradama novčanika čuvali sitni novac, verujući da ta navika pomaže boljem upravljanju finansijama.
- Jedan od omiljenih običaja bio je da novčanik bude crvene boje, jer je crvena simbolizovala uspeh, napredak i bogatstvo. Ova tradicija nije bila samo estetski izbor, već duboko ukorenjeno verovanje u moć boje da donese sreću i blagostanje.
Kada je najbolje tražiti povišicu ili doneti bilo kakve finansijske odluke? Prema verovanjima naših starih, sreda pre podne bila je idealan trenutak za razgovor sa šefom o povišici, jer su tada ljudi opušteniji, dok su četvrtak i petak, prema savremenim istraživanjima, ipak bolji dani za takve razgovore. S druge strane, verovalo se da večernje transakcije nisu povoljne i mogu dovesti do finansijske propasti. Utorkom nikada nije trebalo pozajmljivati novac, hleb ili so, jer se smatralo da to može da dovede do gubitka finansijske sigurnosti u domaćinstvu.
Još jedan važan običaj bio je da plata, kada stigne, mora da ostane u kući barem jednu noć, pre nego što se počne trošiti. Ovaj običaj je simbolizovao poštovanje prema novcu i verovanje da on donosi sreću samo ako mu se ukazuje pažnja i poštovanje.
Što se tiče navika koje privlače novac, smatralo se da novac ne voli kada se mrvice sa stola sakupljaju golim rukama, niti kada se zviždi u kući, jer se verovalo da ove navike teraju sreću i prosperitet. Domaćice su često krpile čak i najmanje rupice na džepovima, verujući da kroz oštećenu odeću novac „curi“. Džepovi u ormarima bili su uvek puni sitnih novčanica, jer se smatralo da tako novac ostaje u porodici i u životu.
- Takođe, postojala je jasna granica u vezi sa novcem dobijenim na nesrećan način. Novac dobijen na kocki, pronađen ili oštećen novac bio je smatran nesrećnim. Takav novac nije bio za čuvanje u novčaniku; verovalo se da treba da se brzo potroši ili daruje siromašnima. Novčanice sa velikim apoenom, međutim, bile su veoma cenjene i često su se čuvale tokom godine kako bi „upile“ energiju doma i postale magnet za bogatstvo i prosperitet.
Iako su mnogi od ovih običaja deo prošlih vremena, oni čuvaju u sebi vrednu poruku o poštovanju novca i načinu na koji treba upravljati financijama. Često nije samo količina novca koja je važna, već i odnos prema njemu—kako ga čuvamo, kako ga trošimo i kako ga poštujemo. Na taj način, novac postaje više od sredstva za život; postaje simbol energetske ravnoteže i prosperiteta
