Danas je objavljena čitulja Saši Popoviću, dan pre nego što porodica i prijatelji obeležavaju šest meseci od smrti poznatog muzičkog producenta, koji je preminuo 1. marta u Parizu.
Njegovi najbliži, supruga, deca i snaha, okupljaju se sutra na Bežanijskom groblju kako bi odali počast čoveku koji je svojim životom i radom ostavio neizbrisiv trag. U čitulji se jasno oseća dubina gubitka, a poruka koju su ostavili svedoči o neizmernoj tuzi porodice, ali i o večnom prisustvu koje Saša i dalje ima u srcima najmilijih.
- U samom tekstu čitulje stoji da je prošlo pola godine od njegovog odlaska, a svaki dan bez njega je tiši, prazniji i teži. Vreme, iako prolazi, ne leči rane, već samo naglašava koliko je Saša bio važan u životima onih koji su ga voleli. Nije bio samo član porodice, već njeno srce. Njegovo prisustvo i dalje je osećano, a ljubav i sećanje na njega ostaju neizbrisivi. Porodica je u poruci izrazila da je bol od gubitka neizmerna i da će zauvek ostati neutešna: supruga Suzana, ćerka Aleksandra, sin Danijel i snaha Tijana.
- Supruga Saše Popovića, pevačica Suzana Jovanović, prvi put je javno govorila o teškim trenucima koje su proveli zajedno tokom njegove bolesti. U razgovoru za magazin Scandal! otvoreno je podelila svoje emocije i bol kroz koji je prošla, opisujući koliko je bilo teško biti pored njega kada mu je stanje bilo ozbiljno. Suzana je objasnila da je bukvalno “umirala zajedno s njim”, jer nije mogla da mu pomogne i osećala je ogromnu nemoć dok je posmatrala kako mu je svakim danom sve teže.
Pariz je bio mesto gde je Saša odlazio na terapije, nadajući se izlečenju, ali realnost je bila surova. Suzana je opisala trenutak kada su lekari priznali da je stanje ozbiljno i da je jetra pretrpela velike promene zbog metastaza. Svaka naredna terapija mogla je samo da pogorša njegovo stanje. Bilo je trenutaka kada su lekari tražili da Suzana Saši saopšti istinu, što je bio jedan od najtežih trenutaka u njenom životu. Ove reči pokazuju koliko je ljubav i predanost u porodici bila snažna i koliko su zajedno prolazili kroz najteže faze bolesti.
Suzana je podelila i emotivne poslednje trenutke sa suprugom, otkrivajući kako je Saša reagovao kada je saznao za ozbiljnost svog zdravstvenog stanja. On je osećao da se nešto događa i stalno je tražio da Suzana bude uz njega. Ona je morala da glumi da je sve u redu, da situacija nije ozbiljna, dok su se oni pripremali da mu saopšte istinu. U jednom trenutku, Sandra, koja je bila prisutna, dogovorila se da ona prva krene sa objašnjenjem, dok je Suzana smišljala reči kojima će mu preneti istinu.
- Kada je konačno rekla: „Ljubavi, nije ti jetra dobro“, nastala je tišina. Saša je gledao u nju i kroz tu tišinu rekao: „Sule moj, znam, sve znam, znam da je gotovo.“ Ovaj trenutak odražava duboku emocionalnu povezanost između njih dvoje, ali i hrabrost sa kojom su se oboje suočili sa neizbežnim. Suzana je kroz suze opisala kako je svaki trenutak s njim bio ispunjen ljubavlju, strahom, ali i neizmernom snagom volje da budu zajedno, čak i u najtežim trenucima.
Iako je fizički otišao, Sašin duh i dalje živi u srcima njegovih najbližih. Porodica ističe da je njegova prisutnost osećana u svakom trenutku, i da vreme nije uspelo da izbriše uspomene i ljubav koju su delili. Čitulja nije samo podsećanje na njegovu smrt, već i slavljenje života, njegovih postignuća i uticaja na sve one koji su ga voleli. Ona izražava zahvalnost što su imali privilegiju da ga poznaju i da budu deo njegovog sveta, ali i bol zbog gubitka koji nikada neće nestati.
U ovim rečima porodice ogleda se i univerzalna istina o gubitku – da i kada volimo nekoga više nego ikad, život često donosi trenutke kada moramo da se oprostimo. Saša Popović ostaje simbol ne samo uspeha i talenta, već i ljubavi, topline i povezanosti, a sećanje na njega nastavlja da inspiriše i povezuje one koji ga nisu mogli zadržati pored sebe. Svaka njegova reč, svaki osmeh i svaki trenutak koji je podelio sa svojom porodicom i prijateljima postali su neizbrisivi tragovi koji pokazuju koliko duboko ljubav može da ostane čak i kada tela više nema.
Porodica sutra na groblju neće samo odati počast, već i potvrditi da Sašin život nije završio smrću, već da njegovo nasleđe živi kroz uspomene, ljubav i sećanje svih koji su ga voleli. U čitulji je sažeta celokupna emocija šest meseci tuge, ali i večne zahvalnosti, pokazujući da istinska ljubav prevazilazi granice vremena i prostora
