Na prvi pogled ova fraza deluje bezazleno i čak simpatično, kao znak nesebičnosti i dobrog vaspitanja.Upravo zato važno je da naučimo da prepoznamo značaj ovih malih ali moćnih rečenica i da ih zamenimo onima koje potvrđuju našu vrednost.
Koliko puta ste se našli u situaciji da nekome učinite uslugu, poklonite pažnju ili posvetite vreme, a na zahvalnost odgovorite rečenicom: „Ma nije to ništa“? Naizgled deluje kao skroman i ljubazan izraz, ali psiholozi upozoravaju da ova fraza krije dublju poruku koja dugoročno može da naškodi i vašem samopouzdanju i načinu na koji vas drugi ljudi doživljavaju. Kada svoj trud umanjimo, mi nesvesno šaljemo signal da ni ono što radimo, ni mi sami, nemamo posebnu vrednost.
Ova rečenica se često izgovara automatski, kao deo vaspitanja ili želje da ne izgledamo umišljeno. Međutim, iza nje se krije oblik samoponižavanja. Kada umanjujemo sopstveni doprinos, poručujemo drugima da naša pažnja, vreme i trud nisu dovoljno značajni da bi zaslužili priznanje. To s vremenom može dovesti do toga da ljudi počnu da nas doživljavaju kao osobu sa manjkom samopouzdanja, nekoga ko ne ume da prihvati pohvalu ili zahvalnost.
- Psiholozi ističu da fraze poput „Nije ništa“, „Ništa posebno“ ili „Ma sitnica“ potiču iz straha da ne ispadnemo hvalisavi. Naši kulturni obrasci često podstiču na skromnost, pa smatramo da je bolje umanjiti nego istaknuti svoje zasluge. Ipak, važno je shvatiti da prihvatanje zahvalnosti nije znak gordosti, već znak zdravog samopoštovanja. Kada na lep način primimo priznanje, pokazujemo da poštujemo i sebe i osobu koja nam zahvaljuje.
Zamislite, recimo, da prijatelju pomognete da se preseli. On vam se zahvali, a vi odmah odmahnuvši rukom kažete: „Ma ništa, nije vredno spomena.“ U tom trenutku, vaš prijatelj oseća da njegov izraz zahvalnosti nije prihvaćen. On se možda zaista oseća iskreno zahvalnim i želi da vam pokaže koliko mu je značila vaša pomoć, a vi njegovu emociju nesvesno odbacujete. Tako se, umesto jačanja veze, stvara neprimetni jaz.
Umesto da potcenjujete sopstveni gest, možete odgovoriti na način koji ostavlja pozitivan trag i na vas i na drugu osobu. Jednostavna rečenica poput: „Hvala, i meni je drago da sam mogao da pomognem“, mnogo je bolja. Ona ne zvuči nadmeno, a ipak potvrđuje da je vaša pomoć bila vredna. Još jedan primer bi mogao biti: „Hvala, uživao sam dok sam to radio“. Takav odgovor pokazuje da se radujete tuđoj sreći i da vrednujete sopstveni doprinos.
Psiholozi preporučuju da kod kuće, u opuštenoj atmosferi, vežbate pozitivne odgovore. Možete naglas izgovarati rečenice poput: „Hvala, značilo mi je i meni da učinim to za tebe.“ Tako stičete naviku da prihvatite zahvalnost na prirodan način, a da pritom ostanete topli i skromni. Ključ je u tome da prekinete sa obrascem tzv. „lažne skromnosti“. Ljubaznost ne znači da poništavate sopstveni trud, već da iskreno priznate ono što jeste uradili.
- Važno je zapamtiti da svako od nas zaslužuje priznanje. Kada prihvatimo zahvalnost, učimo sebe da je u redu biti ponosan na ono što činimo, ali i pokazujemo drugima da je njihov osećaj zahvalnosti uvažen. Na taj način razvijamo naviku samopoštovanja, jer priznanje koje dobijamo od drugih postaje potvrda našeg truda i vrednosti.
Dugoročno gledano, odbacivanje zahvalnosti šalje poruku da ono što radimo nije važno. Ako stalno umanjujete svoje gestove, ljudi će vas možda početi doživljavati kao nekoga ko ne pridaje značaj ni sopstvenom vremenu ni sopstvenoj energiji. S druge strane, kada naučite da prihvatite zahvalnost sa osmehom i dostojanstvom, šaljete signal da znate koliko vredite. Tada i drugi ljudi uče da vas poštuju i da cene vaš trud – upravo onoliko koliko zaista zaslužuje.
Sledeći put kada učinite nešto lepo i neko vam kaže iskreno „hvala“, nemojte odmah posegnuti za frazom „Ma nije to ništa“. Umesto toga, zastanite i prihvatite te reči kao mali dar. Možete se nasmejati, reći da vam je bilo zadovoljstvo, ili dodati da vam znači što ste mogli pomoći. Na taj način ne samo da gradite svoje samopouzdanje, već i obogaćujete međuljudske odnose. Ljudi oko vas osetiće da cenite sebe i njihovu zahvalnost, a to jača međusobno poverenje i bliskost.
U suštini, mala promena u načinu odgovora može imati ogroman uticaj. Fraza „Ma nije to ništa“ možda zvuči bezazleno, ali nosi težinu koja se akumulira. Kada počnete da je zamenjujete rečima koje vrednuju i vaš trud i tuđu zahvalnost, vi zapravo menjate i sliku o sebi. Postajete osoba koja zna da pruži, ali i da primi – što je jednako važno.
