U nastavku našeg današnjega članka, govorićemo o velikom Pravoslavnom prazniku koji je sutra. Jako je bitno da znate neke jako bitne stavke, vezano za ovaj svetac…
U četvrtak, kako nam je poznato, slavi se jedan od velikih hrišćanskih praznika – Spasovdan. Ovaj praznik se obeležava tačno 40 dana nakon Vaskrsa, i uvek pada u četvrtak, prema pravoslavnom kalendaru. Spasovdan nosi duboko duhovno značenje i zauzima posebno mesto u srcima vernika, jer slavi Hristovo vaznesenje na nebo. Jedan od posebnih običaja koji se vezuje za ovaj dan jeste pletenje krstića od leskovih grančica, koji se smatraju simbolom zaštite, blagostanja i vere.
U duhu bogate tradicije i narodne vere, Spasovdan se proslavlja sa velikim poštovanjem. Prema hrišćanskom učenju, Hristos se, nakon što je vaskrsao, u više navrata ukazivao svojim učenicima, poučavao ih i pripremao za njihovu misiju. Četrdesetog dana, izveo ih je na Maslinsku goru, blagoslovio ih i vazneo se na nebo. Ovaj trenutak predstavlja kraj njegovog boravka na Zemlji, ali i početak nove duhovne epohe, jer obećava silazak Duha Svetog koji će ih ojačati u propovedanju Jevanđelja.
Beograd, kao prestonica Srbije, ima poseban odnos prema ovom prazniku. Na Spasovdan 1403. godine, despot Stefan Lazarević proglasio je Beograd prestonicom srpske države. Tada su uspostavljeni prvi gradski simboli – grb i zastava. Iako je tradicija slavljenja gradske slave bila prekinuta posle Drugog svetskog rata, obnovljena je 1992. godine i od tada se Beograđani okupljaju u velikoj litiji ulicama grada, noseći ikone, sveće i molitve za mir i blagostanje.
Taj krstić od leskovih grančica, koji se plete na Spasovdan, nije samo ukras. On se postavlja ispred kuće, u njivu, ili u dvorište, verujući da donosi sigurnost i duhovni mir domaćinstvu. Stari krst se spaljuje ili pažljivo odlaže, a novi simbolizuje obnavljanje vere i nade.
U narodnom verovanju, Spasovdan je srećan dan, kada se izbegavaju teški fizički poslovi. Umesto toga, vreme se posvećuje molitvi, porodičnom zajedništvu i duhovnom uzdizanju. Verovalo se da bi tog dana trebalo pojesti jagode – voće koje simbolizuje sreću, zdravlje i plodnost. Pripremala se cicvara – jednostavno jelo od kukuruznog brašna i mlečnih proizvoda – koje je okupljalo porodicu oko stola.
Zanimljivo je i verovanje da se na Spasovdan ne sme spavati tokom dana. Smatralo se da će onaj ko to učini biti lenj i uspavan cele godine. Žene i deca se nisu kupali, a muškarci su izbegavali brijanje, iz poštovanja prema svetosti praznika.
U pojedinim krajevima, domaćini su klali jagnje u čast praznika, a nakon liturgije pozivali goste na ručak. Oni koji nisu imali prilike da ugoste nikoga, slavili su ispred crkve, gde se uz pesmu, vino i razgovor obeležavao ovaj veliki dan. Tako je Spasovdan postajao i dan sabornosti, zajedništva i narodne radosti.
Bez obzira na sve običaje, srž ovog praznika ostaje ista – sećanje na Hristovo vaznesenje i duhovno uzdizanje svakog vernika. Tri ključne hrišćanske vrline – vera, nada i ljubav – prožimaju svaki trenutak ovog praznika, podsećajući nas na potrebu da živimo u skladu s duhovnim vrednostima.
U današnjem svetu, prepunom izazova i brzine, Spasovdan nas vraća osnovama – porodici, veri i zajedništvu. U svakom ispletenom krstiću, u svakoj molitvi i osmehu oko praznične trpeze, živi duh naroda koji, uprkos vremenu, čuva svoje nasleđe. Spasovdan je, iz godine u godinu, tihi ali snažni podsetnik da duhovna snaga nikada ne izlazi iz mode.
