U današnjem članku evo jedne šokantne priče,naime dolazak jedne žene koji je izazvao velike posljedice.U nastavku našeg teksta pročitajte ovu priču koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Početkom 20. veka, neposredno pred izbijanje Prvog svetskog rata, u tiho selo Nađirev, smešteno u srcu Panonske nizije, stigla je žena koja će zauvek promeniti tok njegove istorije. Njeno ime bilo je Žužana Fazekaš, a njen dolazak izazvao je posledice koje su selo učinile poznatim širom sveta – ali iz najmračnijih razloga. Njeno sredstvo za rešavanje problema bio je arsen, moćan otrov čija se upotreba pokazala kao smrtonosna.
- Žužana je došla kao babica, zanimanje izuzetno cenjeno u to vreme, posebno u mestima bez pristupa lekarima. Meštani su je dočekali raširenih ruku, verujući da je upravo ona ono što im je bilo potrebno. Međutim, o njenoj prošlosti se malo znalo. Govorkalo se da joj je muž nestao pod sumnjivim okolnostima, ali u vreme kada se preživljavalo iz dana u dan, to nikoga nije previše zanimalo.
Uloga babica u tadašnjem društvu bila je višeslojna. Osim pomoći pri porođaju, žene su im se obraćale i za savet o kontracepciji, pa čak i za abortuse, koji su bili strogo zabranjeni. Žužana je imala znanje i sredstva da im pomogne, iako su je više puta hapsili zbog toga – bez uspeha. Njena harizma i navodna stručnost činile su je gotovo nedodirljivom.
Nakon završetka rata, Mađarska se suočila s ozbiljnom ekonomskom i društvenom krizom. Veliki broj muškaraca nije se vratio kući, a oni koji jesu često su bili fizički ili psihički osakaćeni. Porodice su tonule u siromaštvo, a žene su, pritisnute tradicionalnim pravilima i nasilnim brakovima, sve češće tražile izlaz. Razvod nije bio moguć, čak ni u slučaju zlostavljanja. U tom ambijentu, Žužana je mnogima delovala kao jedina nada.
I upravo tu počinje zloslutna priča. Ona je ženama nudila “rešenje” – tihi, neotkriveni način da se oslobode muževa. Otrov arsenik bio je lako dostupan i teško otkriven u telima, naročito u selu bez moderne medicine i laboratorija. Njegovi simptomi podsećali su na koleru, pa su smrti lako pripisivane zaraznim bolestima ili trovanju vodom.
Žužana nije delovala sama. Imala je pomoćnicu, Susi Olah, koja je radila u opštinskoj službi i brinula se da u smrtovnicama ne piše pravi uzrok smrti. I sama je otrovala svog muža kada je imala samo 18 godina. Tokom godina, žene iz sela počele su da koriste Žužanine mešavine ne samo za muževe, već i za roditelje, pa čak i za decu, kada bi ih videli kao prepreku.
Nijedna od njih se nije osećala krivom. Smatrale su da rade ono što moraju da bi preživele ili se oslobodile patnje. Motivi su varirali – od osvete zbog zlostavljanja, do želje da se preuzme zemljište koje po zakonu nisu mogle naslediti kao žene. Žužana im nije samo pružala otrov – nudila im je novu vrstu moći, dotad nezamislivu.
- Procene broja žrtava variraju. Službeni podaci govore o 45 do 50 ubistava, ali postoje tvrdnje da je broj žrtava mogao biti i do 300. Selo je postalo epicentar neviđenih zločina, ali dugo niko nije posumnjao. Sve dok jedno telo, pronađeno u reci, nije pokazalo visok nivo arsena. Istraga je započela, a zatim je stiglo i anonimno pismo koje je razotkrilo sve.
Nakon ekshumacije desetina tela sa lokalnog groblja, u gotovo svakom su pronađeni tragovi otrova. Kada je policija konačno stigla do Žužane, bilo je prekasno – već se otrovala arsenom, načinom kojim je i sama ubijala.
Ubrzo je uhapšeno 26 žena, od kojih su mnoge priznale zločine bez kajanja. Na suđenju koje je izazvalo pažnju cele Evrope, osam ih je osuđeno na smrt, a dve su zaista pogubljene. Ostale su poslali u zatvor. Istoričari veruju da priča iz Nađireva nije izolovan slučaj. U obližnjim mestima poput Tisakurta, takođe su pronađeni tragovi arsena u telima, ali se ta ubistva nikada nisu rasvetlila.
Danas, priča o “ženama iz Nađireva” više deluje kao legenda nego kao istorijski događaj, ali njene posledice nisu bile mit. Stariji meštani tvrde da se nakon razotkrivanja zločina ponašanje muškaraca u tom kraju znatno promenilo. Strah, ma koliko mračan bio, tada je postao saveznik ženskog glasa koji se godinama nije čuo.
