Kako je javnosti poznato ovaj glumac godina je se borio sa zdravstvenim problemima.Josip Pejaković rodom iz Travnika,iza sebe je ostavio mnogo dijela po kojima će ga ljudi pamtiti.Mnogo puta je bio otpisan i od ljekara ali se uspiješno izvlačio međutim ovaj put nije,zauvijek nas je napustio.
Josip Pejaković, istaknuti bosanskohercegovački glumac i umetnik, preminuo je u 78. godini života. Vest o njegovoj smrti saopštio je njegov sin Dejan, a brojni umetnici, kulturni radnici i poštovaoci odaju mu počast putem društvenih mreža. Među njima su i imena kao što su Nihad Kreševljaković i Lana Zablocki, koji su istakli koliko je Pejaković značio za kulturu regiona.
- Pejakovićev život poslednjih deset godina bio je ispunjen borbom sa teškim zdravstvenim problemima. Prošao je kroz čak 17 operacija, uključujući i one koje su trajale po nekoliko sati. Lekari su ga više puta otpisali, ali on je uspevao da se oporavi i vrati životu, zahvaljujući svojoj neverovatnoj volji i podršci okoline.
Rođen 1948. godine u Travniku, Pejaković je rano pokazao interesovanje za umetnost. Osnovno i srednje obrazovanje završio je u rodnom gradu, a zatim je u Sarajevu diplomirao glumu. Studirao je u Dramskom studiju u klasi Kaće Dorić i Josipa Lešića, a diplomirao ulogama u delima Čehova i Arabala. Tokom karijere ostvario je više od 50 uloga u Narodnom pozorištu Sarajevo, a publika ga pamti i po filmskim ostvarenjima kao što su Ljudski faktor i Kuća pored puta, kao i po nizu monodrama koje su obeležile njegovu karijeru.
U jednom od retkih javnih nastupa u kasnijem periodu života, govorio je o svojoj borbi sa bolešću. Preživeo je čak četiri operacije pod totalnom anestezijom, neke su trajale i po sedam i po sati, a jednom je bio i klinički mrtav. U takvim trenucima poistovećivao se sa Bosnom, svojom domovinom, ističući da je, kao i on, često bila na ivici propasti, ali je uvek opstajala.
Njegovo zdravstveno stanje bilo je izuzetno složeno – imao je operaciju slepog creva, više stentova, dvostruki bajpas, kao i infekcije opasnim bolničkim bakterijama. U jednom trenutku razmatrala se i amputacija noge, zbog komplikacija i pojave gangrene. Ležao je na Infektivnoj klinici, izgubio 45 kilograma, i kako je rekao, pao ispod težine koju je imao u mladosti. Zahvaljujući pomoći tadašnjeg gradonačelnika Zagreba, Milana Bandića, i načelnika sarajevske opštine Centar, premešten je u Zagreb, gde su mu lekari uspeli ukloniti bakterije – što je smatrao svojom velikom pobedom.
Pejaković se tada suočio s još jednim izazovom. Nakon što je ponovo povredio nogu, stanje mu se pogoršalo, a lekari su mu ponovo predložili amputaciju. Odbio je i odlučio da pomoć potraži u inostranstvu. Tu se pojavila ključna figura – profesor Ninković, stručnjak iz oblasti rekonstruktivne hirurgije, koji se ponudio da operaciju obavi besplatno, ali je bilo potrebno obezbediti 35.000 evra kaucije. Iako taj novac nije imao, javio se čovek iz Beča, koji ga nikada nije lično upoznao, ali je bez razmišljanja uplatio iznos u roku od 15 minuta. To je, kako je rekao, nešto što se ne zaboravlja dok si živ.
- Velika podrška stigla je i iz dijaspore – ljudi iz Skandinavije i Australije organizovali su kampanje podrške, poput akcije 300 kruna za Josipa Pejakovića. Ipak, uprkos pomoći iz inostranstva, Pejaković je isticao da je lečenje u BiH bilo nemoguće zbog administrativnih prepreka i ograničenja u medicinskim kapacitetima.
Kasnije je uspeo da se leči i u Foči, gde je bio duboko dirnut pristupom i posvećenošću medicinskog osoblja. Posebno se zahvaljivao doktorki Heleni Marić, koja mu je ustupila svoju kancelariju za oporavak. Tamo je, kako kaže, spasio život, nogu i glavu. Da je došlo do amputacije, veruje da ne bi izdržao, jer bi, kako sam navodi, verovatno pao u depresiju i možda ne bi preživeo. Ipak, uz podršku, podigao se i preživeo.
Njegova priča je više od borbe s bolešću – to je priča o istrajnosti, solidarnosti, ljudskoj dobroti i umetniku koji je celim bićem verovao u snagu zajedništva. Tokom života bio je sedam puta otpisan, i svaki put se vratio, jači nego pre.
Josip Pejaković ostaje upamćen ne samo kao veliki glumac, već i kao borac, humanista i simbol vere u dobrotu ljudi, bez obzira na sve prepreke koje je život pred njega stavljao.
