BONUS TEKST
Mont Everest, poznat kao najviši vrh na svetu, mesto je gde se sudaraju trijumfi i tragedije. Za mnoge planinare, to je i san i noćna mora. Među stotinama onih koji su izgubili živote na njegovim smrtonosnim padinama, ime Francis Arsentiev ima posebno značenje. Njena priča je priča o hrabrosti, ljubavi, ali i tragičnom kraju koji i dalje izaziva jezu među onima koji pokušavaju da se uspinju u “zonu smrti”.
Francis je rođena 18. januara 1958. godine u Honoluluu na Havajima. Ljubav prema prirodi i planinama razvila se već u njenoj mladosti, kada ju je otac odveo u Kolorado, gde je prvi put videla prekrivene snegom vrhove. Oduvek je imala strast prema planinarenju, što je vremenom postalo njen životni poziv. Upoznala je ruskog alpinistu Sergeja Arsentieva 1992. godine, a ubrzo su postali par, pa su zajedno počeli da osvajaju najviše vrhove sveta.
Francis je postala prva Amerikanka koja je spustila sa skijama sa vrha Elbrusa, a zajedno sa Sergejem osvojila je Denali, najviši vrh Severne Amerike. Međutim, njihov najveći cilj bio je Mont Everest. Ovaj poduhvat bio je posebno izazovan jer su želeli da osvoje vrh bez dodatnog kiseonika, što je zahtevalo izuzetnu pripremljenost i fizičku snagu.
U maju 1998. godine stigli su u bazni kamp na Everestu, a nakon nekoliko dana aklimatizacije, 22. maja, ostvarili su svoj san. Stali su na vrh sveta, 8.849 metara nadmorske visine. Ipak, radost zbog postignuća nije dugo trajala. Povratak niz planinu postao je borba za goli život. Ekstremno niske temperature, nedostatak kiseonika i iscrpljenost usporavali su svaki njihov korak.
- Po povratku su se našli u „zoni smrti“, gde je tela penjača na visinama iznad 8.000 metara izložena ekstremnim uslovima i gde se telo polako gasi. Tokom spuštanja, par se razdvojio. Sergej je sledećeg jutra shvatio da njegova supruga nije stigla u kamp, te je krenuo da je traži.
-
maja 1998. godine, tim penjača iz Uzbekistana pronašao je Francis u kritičnom stanju. Bila je bez kape, sa teškim promrzlinama i gotovo nesvesna. U trenutku kada su joj ponudili kiseonik i pokušali da je pomere niže, bili su primorani da donesu tešku odluku – morali su da je ostave. U tom trenutku, Francis je izgovorila reči koje su postale deo istorije tragedija na Everestu: „Ne ostavljaj me“, „Zašto mi to radiš?“, „Ja sam Amerikanka“.
Iste večeri, uzbekistanski tim je sreo Sergeja, i to je bio poslednji put da je viđen živ.
Sutradan, 24. maja, naišao je britanski alpinista Ian Vudal sa Južnoafrikankom Keti O’Daud. Francis je bila jedva živa, dezorijentisana, a ovi penjači su se našli u istoj situaciji kao prethodni tim – morali su da donesu strašnu odluku da se spasu. Unatoč svim naporima, Francis je umrla na padini, njeno telo bilo je prekriveno belom, promrzlom kožom, a lice joj je imalo miran izraz, opisan kao „kraljevski ten“.
Njeno telo ostalo je na padini, postavši jeziv orijentir za buduće planinare. Dobila je nadimak „Uspavana lepotica“ zbog svog izraza lica.
Misterija oko Sergejeve smrti trajala je godinama. Tek 2008. godine pronađeno je njegovo telo u pukotini, a smatra se da je stradao pokušavajući da spasi svoju suprugu. Međutim, da li je stigao do nje i koliko je bio blizu da je spasi, ostalo je nepoznato.
Godine 2007. Ian Vudal se vratio na Everest sa misijom da Francisino telo konačno ukloni, kako bi joj omogućio miran počinak. Omotao ju je američkom zastavom, održao kratak obred, a potom je spustio njeno telo niz padinu, dalje od očiju onih koji dolaze na vrh.
Francis Arsentiev imala je samo 40 godina i iza sebe ostavila sina. Njena i Sergejeva priča nije samo priča o ambiciji i hrabrosti, već i snažna opomena o smrtonosnoj ceni koju ekstremni alpinizam može da zahteva. Tragedija iz 1998. godine ostala je jedna od najpotresnijih u istoriji osvajanja Mont Everesta. To je priča o dvoje ljudi koji su sanjali isto i krenuli zajedno ka vrhu sveta, a zauvek su ostali na njegovim smrtonosnim padinama
