Visok nivo mokraćne kiseline u krvi ozbiljan je signal koji ukazuje na povećan rizik od razvoja gihta. Ova bolest pogađa zglobove, izaziva otok, bol i deformacije, a jednom kada se razvije, zahteva stalni lekarski nadzor i terapiju.
- Ipak, stručnjaci naglašavaju da i male promene u načinu života mogu značajno doprineti smanjenju nivoa mokraćne kiseline i ublažavanju simptoma.Da bismo razumeli problem, važno je znati šta uzrokuje porast mokraćne kiseline. Ona nastaje razgradnjom purina, supstanci koje se nalaze u organizmu i u hrani, posebno u namirnicama životinjskog porekla. Purini su prirodno potrebni jer učestvuju u procesima stvaranja DNK i RNK, kao i u energetskom metabolizmu. Ali kada ih ima previše, telo ne uspeva da eliminiše sav višak, pa se mokraćna kiselina nakuplja u krvi. Kada dostigne kritičan nivo, ona kristališe i taloži se u zglobovima, izazivajući upalu – osnovni mehanizam nastanka gihta.
Uz lekarski tretman, određene navike i promene u životnom stilu mogu pomoći. Evo devet prirodnih načina za snižavanje mokraćne kiseline, potkrepljenih naučnim istraživanjima:
1. Gubitak viška kilograma
Višak telesne težine direktno utiče na povećanje mokraćne kiseline i učestalost napada gihta. Postepeno mršavljenje (0,5–1 kg nedeljno) pokazalo se kao najefikasnije. Nikako ne treba pribegavati gladovanju, jer naglo smanjenje kalorija može izazvati kontraefekat. Najbolje je smanjiti unos brze hrane, slatkiša i suvišnih kalorija, a pritom povećati unos povrća i zdravih proteina.
2. Umerena fizička aktivnost
Lagana šetnja, vožnja bicikla ili plivanje doprinose boljem izlučivanju mokraćne kiseline putem bubrega. Intenzivni treninzi, naprotiv, mogu privremeno povećati njen nivo, pa su umerene aktivnosti najbolji izbor za ljude sa sklonošću ka gihtu.
3. Hidratacija organizma
Nedostatak tečnosti otežava bubrezima da eliminišu mokraćnu kiselinu. Redovan unos od najmanje 2 litre vode dnevno smanjuje rizik od napada gihta za skoro polovinu. Osim vode, povrće bogato vodom – poput krastavaca i tikvica – dodatno pomaže. Treba paziti i na gubitak tečnosti kroz pojačano znojenje, na primer u sauni.
4. Smanjenje unosa hrane bogate purinima
Najviše purina imaju crveno meso, iznutrice (jetra, bubrezi, jezik), sardine, haringe, mesne i riblje supe, ali i određeno povrće poput spanaća i mahunarki. Preporučuje se umesto toga konzumirati nemasnu piletinu, ćuretinu, zečetinu i integralne žitarice. Ishrana sa manje purina ne samo da snižava mokraćnu kiselinu, već pozitivno utiče na krvni pritisak, masnoće i telesnu težinu.
5. Mediteranska ishrana
Jedan od najzdravijih obrazaca ishrane na svetu zasniva se na obilju voća, povrća, ribe, maslinovog ulja, mlečnih proizvoda i orašastih plodova. Istraživanja potvrđuju da ovakav režim ishrane značajno snižava nivo mokraćne kiseline i rizik od gihta. Čak ni umereno uživanje u nekoliko čaša vina nedeljno nije umanjilo povoljne rezultate.
6. Uključivanje trešanja
Studije su pokazale da samo dva dana konzumiranja trešanja smanjuje rizik od napada gihta za trećinu. Čaša soka od trešanja dnevno može smanjiti nivo mokraćne kiseline za čak 15–19%, a pritom ima i protivupalno dejstvo.
7. Ograničenje alkohola
Alkohol, posebno pivo i jabukovača, značajno podiže rizik od gihta. Ni belo vino ni šampanjac nisu bezopasni, iako se često smatraju laganijim pićima. Potpuno izbacivanje ili barem ozbiljno ograničenje unosa alkohola ključno je za kontrolu bolesti.
8. Mlečni proizvodi sa malo masti
Mleko, jogurt i sirevi sa niskim procentom masti pomažu u smanjenju rizika od hiperurikemije i upala. Oni podstiču bubrege da brže izbacuju mokraćnu kiselinu, pa su odlična dopuna pravilnoj ishrani. Čak i mleko u prahu pokazuje pozitivne efekte.
9. Potpuno izbacivanje gaziranih zaslađenih pića
Slatki gazirani napici povećavaju nivo mokraćne kiseline, naročito kod muškaraca. Osim toga, negativno utiču na zube, šećer u krvi i digestivni sistem. Najbolja zamena su voda, biljni čajevi i prirodni sokovi zaslađeni stevijom.
Iako ovi saveti ne mogu zameniti lekarsku terapiju, oni mogu značajno pomoći u prevenciji i olakšavanju simptoma. Stručnjaci preporučuju da svaka promena u režimu ishrane i navikama bude sprovedena u dogovoru sa lekarom, posebno kod ljudi koji već imaju dijagnostikovan giht.
Zaključak je jasan – iako je giht ozbiljna i hronična bolest, disciplina, balans i male promene u načinu života mogu doprineti boljem zdravlju i kvalitetnijem životu
