Poznati voditelj Dejan Pantelić pre nekoliko godina povukao se sa malih ekrana, kada je saznao da boluje od teške bolesti. Njegov život se tada potpuno promenio, a ono što je javnost najviše pogodilo jeste činjenica da je čovek koji je godinama donosio osmeh u domove gledalaca morao da se suoči s ozbiljnim zdravstvenim izazovima.
Prvi udar došao je 2012. godine, kada mu je ustanovljen tumor na krajnicima. U tom trenutku započela je višegodišnja borba koja je podrazumevala različite terapije, operacije i zračenja. Pantelić nikada nije krio kroz šta prolazi – naprotiv, iskreno je govorio o svojim osećanjima i strahovima, ali i o snazi koju je crpeo iz porodice. Posle dugog perioda lečenja uspeo je da se izbori sa bolešću, ali su posledice ostale prisutne. Glas mu je često bio promukao, a energija iscrpljena.
Nakon svega, u martu pre dve godine, zadesila ga je nova zdravstvena kriza – pucanje slepog creva. Situacija je bila toliko ozbiljna da je hitno završio na operacionom stolu. Iako je i tada uspeo da se izbori, jasno je dao do znanja da njegovo telo trpi posledice višegodišnjih iskušenja. Zračenja, hemoterapije i sve operacije ostavile su neizbrisiv trag, pa je doneo odluku da se povuče sa televizije.
Odlazak sa mesta voditelja nije bio lak, jer je Pantelić gotovo tri decenije bio sinonim za harizmu i vedrinu na malim ekranima. Ipak, na društvenim mrežama je iskreno napisao da je vreme da potraži novo mesto – ovoga puta iza kamera. Zahvalio se kolegama, publici i svima koji su brinuli za njega, uz napomenu da mora da pronađe način da sačuva zdravlje i mir, ali i da ostane deo posla kojem je posvetio život.
- U jednom od intervjua otvoreno je govorio o tome kako je izgledala njegova borba. Kazao je da u takvim trenucima čovek ne misli o karijeri, o priznanjima ili popularnosti, već isključivo o porodici. Misli su mu neprestano bile usmerene ka deci – Vukašinu i Lani. Dok je gledao njihove fotografije na radnom stolu, razmišljao je o svemu što im još nije pružio. Nije stigao da nauči sina da igra fudbal i košarku, nije odveo ćerku pred oltar, iako je bila mala, ali ta misao mu je stalno lebdela u svesti.
Pantelić je isticao da nije smeo da dozvoli sebi da se preda, jer bi to značilo da bi sav teret pao na njegova suprugu. Već i sama nosila veliki deo brige o porodici, a on je želeo da je poštedi dodatne patnje. Upravo ta odgovornost, osećaj da ne sme da bude sebičan i da ne sme da odustane, bila je snaga koja ga je gurala napred.
Kroz sve to, ostao je vedar i zahvalan na svakoj prilici da bude sa porodicom. Iako je njegova profesionalna karijera stavljena u drugi plan, pokazao je da je najvažnije sačuvati život i biti tu za one koje voli. Njegovo povlačenje sa ekrana mnogima je teško palo, ali njegov primer i danas inspiriše – pokazuje da je hrabrost suočiti se sa bolešću, ali i priznati slabosti.
Danas, iako nije pred kamerama, Dejan Pantelić ostaje simbol upornosti i iskrenosti. Njegova priča podseća da su porodica, zdravlje i ljubav vrednosti koje nikakva karijera ne može zameniti. Ono što ga je održalo u najtežim trenucima nisu bili reflektori i aplauzi, već osmeh njegove dece i snaga porodice.
Na kraju, njegova poruka ostaje jasna – čovek ne bira iskušenja koja ga zadese, ali bira kako će da im se suprotstavi. On je izabrao da se bori, da ne odustaje i da u svemu pronađe razlog za zahvalnost.
