Tema današnjeg članka: Starenje nije samo rezultat godina, već način na koji gledamo na sebe i svoj život.
Dok neki veruju da su godine neminovan faktor koji utiče na naš izgled i vitalnost, psiholozi tvrde da naš mentalni stav, navike i način života igraju mnogo važniju ulogu u tome kako se osećamo, čak i u poznim godinama.
Starenje se često smatra neizbežnim procesom koji dolazi sa godinama, ali moderna psihologija pokazuje da to uopšte nije slučaj. Naša percepcija sebe, načini na koje negujemo um i telo, kao i kako se povezujemo sa društvom, imaju ključnu ulogu u tome kako se osećamo. To nije samo fizičko starenje koje je povezano sa brojem godina, već pre svega emocionalno i mentalno starenje koje zavisi od naših navika.
Psiholozi su saglasni da se starenje ne mora nužno vezivati za broj svećica na torti. Žene, a i ljudi generalno, mogu da ostanu “mladi” u duhu i telu ako neguju određene navike koje potiču od životnog stila. Vitalnost, optimizam i društvene veze ključni su faktori koji čine da se osećamo mladima, dok su upravo njihovo zanemarivanje i izostanak često povezani sa osećajem umora i povlačenja, što je, u stvari, “emocionalno starenje”.
- Psiholozi ističu da postoji nekoliko ključnih navika koje mogu usporiti mentalno starenje. Jedna od njih je neprestano učenje i razvoj. Naime, mozak ostaje zdraviji i vitalniji ukoliko ga stalno izazivamo novim veštinama i intelektualnim aktivnostima. Neke aktivnosti, poput čitanja, učenja jezika, rešavanja mozgalica ili čak igranja igara koje podstiču pamćenje, pomažu u stvaranju novih veza između moždanih ćelija. Ovaj proces, poznat kao neuroplastičnost, ima zaštitni efekat koji može da uspori kognitivno starenje. Dakle, učenje je ključ za očuvanje mladalačkog duha.
Takođe, psiholozi naglašavaju da socijalni kontakti i bliske veze igraju veliku ulogu u očuvanju mentalne vitalnosti. Kada prestanemo da se viđamo sa prijateljima, porodicom ili čak izbegavamo izlaske, osećamo se emotivno izolovano. Ovaj emocionalni “usamljenost” može nas navesti na osećanje povlačenja iz društva i smanjenje opšteg kvaliteta života. Nedostatak društvenih veza često se povezuje sa problemima u mentalnom zdravlju, pa čak i sa kognitivnim smetnjama. Dakle, održavanje socijalnih kontakata ne bi trebalo da bude zanemareno, jer su ti kontakti od suštinskog značaja za našu sreću i mentalnu ravnotežu.
Fizička aktivnost je još jedan važan faktor koji čini razliku između starenja i mladalačkog života. Psiholozi savetuju da žene i muškarci u svim godinama svog života nastave sa vežbanjem, bilo da se radi o šetnji, trčanju, plesu ili jednostavnim vežbama snage. Aerobne aktivnosti, kao što su brzo hodanje, trčanje ili čak ples, mogu pozitivno uticati ne samo na naše telo, već i na mozak. Redovno kretanje poboljšava protok krvi u mozgu, čime se poboljšava njegovo zdravlje i funkcionalnost. Štaviše, fizička aktivnost je povezana sa manjim rizikom od kognitivnih smetnji i omogućava da mozak funkcioniše bolje nego što bismo to očekivali sa godinama.
- Jedan od najvažnijih faktora koji može značajno uticati na to kako se osećamo u svojim godinama je naš optimizam. Psiholozi navode da, iako se stariji ljudi ponekad suočavaju sa izazovima, oni koji održavaju pozitivan pogled na život i uče kako da se nose sa stresom, imaju mozak koji funkcioniše čak 8 godina mlađe od onih koji su skloni pesimizmu. Dakle, mentalna fleksibilnost i sposobnost da se traži razlog za sreću, a ne za tugu, mogu biti pravi “anti-age” alat.
U društvu često zaboravljamo kako važna stvar može biti jednostavna zahvalnost za sve što imamo. Pokazalo se da ljudi koji praktikuju zahvalnost i brinu o svom blagostanju zadržavaju bolje mentalno zdravlje i emocionalnu stabilnost. Emocionalno starenje, koje se javlja kada prestanemo da težimo ličnom rastu i razvoju, kada se povučemo u sebe i ne negujemo vitalnost, može imati ozbiljan uticaj na naš život. Prekidanje ličnih ciljeva i povlačenje iz socijalnih veza u stvari nas podstiče da se osećamo starijima nego što zaista jesmo.
Starenje nije samo biološki proces. Ono je često rezultat naših životnih navika. Aktivno učenje, fizička aktivnost, optimizam i snažne društvene veze su faktori koji igraju presudnu ulogu u tome kako ćemo se osećati i živeti. Važno je zapamtiti da se starenje ne meri samo brojem godina, već i kvalitetom života koji vodimo i načinom na koji se odnosimo prema sebi. Razvijanje pozitivnog stava prema životu, negovanje umnih i fizičkih navika, kao i očuvanje emocionalnih veza sa drugima, mogu nas učiniti vitalnijima i srećnijima, bez obzira na broj svećica na torti.
