Danas ćemo pisati o poznatom kardiologu koji je dao izuzetno vrijedan savjet kada je zdravlje u pitanju. Njegove riječi nisu samo stručne preporuke, već i podsjetnik na to koliko je važno razumjeti svoje tijelo prije nego što ga izložimo fizičkom naporu. O čemu se tačno radi, pročitajte u nastavku.
U savremenom društvu sve više ljudi shvata značaj fizičke aktivnosti za očuvanje zdravlja. Međutim, dok se promovišu različiti treninzi i fitnes programi, često se zanemaruje jedan ključan korak – medicinska procjena prije početka vežbanja, naročito kod osoba koje više nisu u ranim dvadesetim godinama života.
Prof. dr Petar Otašević, renomirani kardiolog i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, jasno ukazuje na to da fizička aktivnost mora biti usklađena s individualnim zdravstvenim stanjem. Njegova poruka je jednostavna, ali snažna: prije nego što obujete patike za trčanje, obujte znanje o svom tijelu.
Za osobe koje ulaze u četvrtu deceniju života i starije, vežbanje bez prethodne zdravstvene provere može biti ozbiljan rizik. Zato kompletna medicinska evaluacija treba da prethodi bilo kakvom naporu. Ova procjena uključuje:
-
Merenje krvnog pritiska – osnovni pokazatelj rada srca i krvnih sudova
-
Laboratorijske analize – naročito nivo šećera i masnoća u krvi
-
Elektrokardiogram (EKG) – daje uvid u električnu aktivnost srca
-
Ehokardiografija – ultrazvuk srca koji prikazuje građu i funkciju srčanog mišića
Ovi testovi pomažu lekarima da odrede bezbedan nivo fizičkog opterećenja za svakog pojedinca, ali i da otkriju skrivene rizike koji bi u suprotnom mogli ostati neprimećeni.
Stručnjaci preporučuju minimum 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno. To ne mora značiti naporne treninge ili članstvo u teretani. Hodanje, plivanje, biciklizam ili ples mogu biti sasvim dovoljni ako su redovni i prijatni.
Preporučene aktivnosti:
-
Brzo hodanje
-
Trčanje (džoging)
-
Vožnja bicikla
-
Plivanje
-
Ples
-
Planinarenje
-
Rad u dvorištu ili vrtu
Bitno je da kretanje bude deo svakodnevice – ne kao obaveza, već kao navika koja obogaćuje život. Aerobne vežbe, poznate i kao kardio-treninzi, ne samo da oblikuju telo, već dubinski utiču na zdravlje:
-
Jačaju srce
-
Poboljšavaju cirkulaciju i plućni kapacitet
-
Regulišu telesnu težinu
-
Smanjuju stres i anksioznost
-
Podižu energiju i popravljaju raspoloženje
Međutim, važno je voditi računa o frekvenciji otkucaja srca tokom vežbanja. Maksimalni broj otkucaja izračunava se formulom: 220 minus godine starosti. Za osobu od 50 godina, to je 170 otkucaja u minuti, dok se ciljna zona kreće između 60% i 80% tog maksimuma.
Poseban oprez potreban je kod osoba koje imaju:
-
Visok krvni pritisak
-
Povišene masnoće u krvi
-
Dijabetes
-
Porodičnu istoriju srčanih bolesti
-
Simptome kao što su bol u grudima, zamaranje, vrtoglavice, ili gušenje
Za njih je fizička aktivnost i dalje preporučena – ali isključivo pod medicinskim nadzorom i uz individualno prilagođen plan.
Vežbanje nije univerzalni recept za zdravlje, već lično prilagođen alat za unapređenje kvaliteta života. Prava vrednost fizičke aktivnosti nije u pređenim kilometrima ili podignutim tegovima, već u osećaju vitalnosti, lakoće i zadovoljstva koji donosi.
Zato zapamtite:
-
Konsultujte lekara pre nego što počnete da vežbate, posebno ako imate više od 40 godina
-
Ne ignorišite ni najmanje simptome
-
Povećavajte intenzitet treninga postepeno
-
Pratite otkucaje srca i poštujte ciljne vrednosti pulsa
-
Birajte aktivnosti koje vam prijaju i koje možete praktikovati dugoročno
Prof. dr Otašević to sažima ovako:
„Cilj nije samo da budemo aktivni, već da budemo aktivni na način koji nas jača, a ne ugrožava.“
U vremenu kada se fizička aktivnost često predstavlja kao čudesni lek za sve, dobro je podsetiti se: zdravlje se gradi ravnotežom, a ne krajnostima.
