U sezoni kada je najdostupnija, idealno je vreme da se podsetimo zašto bi trebalo da postane redovan deo svakodnevne ishrane.Pa pročitajte i počnite sa konzumiranjem ove korisne voćke.
Smokve su jedno od onih voća koje se u narodu od davnina smatra posebno vrednim, ne samo zbog ukusa, već i zbog brojnih koristi po zdravlje. Mogu se konzumirati u više oblika – sveže, sušene, kao džem, slatko ili čak potopljene u mleko. U sezoni su naročito popularne, jer se uzgajaju bez potrebe za pesticidima, što ih čini među najprirodnijim i najčistijim voćem koje možemo da unesemo u organizam.
- Konzumacija smokvi ima čitav niz korisnih efekata na zdravlje. One su poznate po tome da mogu pomoći kod problema kao što su zatvor, loša probava, dijabetes, kašalj, bronhitis, pa čak i astma. Osim toga, doprinosi očuvanju zdravlja srca, smanjuje holesterol, pomaže kod visokog krvnog pritiska i anemije. Kod osoba koje su bile bolesne i žele da se brzo oporave, sveže smokve su idealna namirnica za vraćanje telesne težine i energije.
Ono što smokve čini moćnim saveznikom zdravlja je njihov bogat nutritivni sastav. U njima se nalaze vitamini A, B1, B2 i C, kao i važni minerali poput kalcijuma, gvožđa, magnezijuma, fosfora, mangana, natrijuma, kalijuma, hlora i dijetetskih vlakana.
Jedan od ključnih sastojaka je pektin, vrsta rastvorljivih vlakana koja pomaže u eliminaciji viška holesterola iz tela. Vlakna koja se nalaze u smokvama podstiču osećaj sitosti, što je korisno za regulaciju telesne mase. Takođe, podržavaju zdravlje digestivnog sistema, olakšavaju pražnjenje creva i smanjuju rizik od nastanka pojedinih vrsta karcinoma.
Kada je reč o sušenim smokvama, one su pravi rudnik kalcijuma. Čak i mala količina – recimo četvrtina šolje – sadrži i do 100 mg ovog minerala. To ih čini pogodnim izborom za jačanje kostiju, smirivanje živčanog sistema i poboljšanje zdravlja noktiju. Istovremeno, zbog visoke koncentracije kalijuma, one doprinose regulaciji krvnog pritiska, opuštaju krvne sudove, smanjuju rizik od moždanog i srčanog udara, kao i ateroskleroze.
- Još jedna važna prednost konzumacije smokvi ogleda se u njihovom uticaju na kožu. Zbog visokog sadržaja omega-3 masnih kiselina, smokve pomažu koži da izgleda mladoliko i hidrirano, smanjuju znake starenja i pomažu kod problema poput akni.
Gvožđe prisutno u smokvama ima ključnu ulogu u transportu hemoglobina kroz telo, što ih čini korisnim kod osoba koje pate od anemije. Suva smokva može obezbediti i do 2% dnevne potrebe za ovim važnim mineralom.
Osobe sa dijabetesom mogu bez straha uključiti smokve u ishranu jer vlakna u njima usporavaju apsorpciju šećera, stabilizujući tako nivoe glukoze u krvi. Ovo je posebno važno za one sa dijabetesom tipa II, kao i za one koji su u riziku da ga razviju.
Zahvaljujući bogatstvu antioksidanata, smokve pružaju dodatnu zaštitu očima, posebno u borbi protiv makularne degeneracije. Takođe, sok od smokve koristi se u tradicionalnoj medicini za ublažavanje kašlja i prehlade, verovatno zbog svog mukolitičkog dejstva.
Naučna istraživanja pokazala su da ekstrakti listova smokve imaju snažno antipiretsko dejstvo, koje čak može trajati duže od nekih komercijalnih lekova za snižavanje temperature.
- Smokve sadrže i vitamin B6, koji pomaže povećanju nivoa serotonina u mozgu, čime doprinosi boljem raspoloženju i istovremeno pomaže u regulisanju holesterola.Zahvaljujući triptofanu, još jednoj hranljivoj komponenti smokvi, mogu imati blagotvoran efekat kod osoba koje pate od nesanice. Ova supstanca podstiče kvalitetan san i doprinosi boljoj cirkulaciji.
Smokve su tradicionalno korišćene kao prirodni afrodizijak. Kada se potapaju u mleko preko noći, mogu doprineti poboljšanju seksualne funkcije, povećanju izdržljivosti i rešavanju problema poput erektilne disfunkcije.
Međutim, važno je znati i moguće neželjene efekte. Zbog visokog sadržaja vlakana, preterana konzumacija može izazvati dijareju. Takođe, imaju relativno visok kalorijski sadržaj, pa nisu preporučljive u velikim količinama ako želite da smršate. Osobe koje su alergične na lateks ili polen breze mogu imati i alergiju na smokve, a zbog visokog udelа vitamina K, osobe koje piju lekove za razređivanje krvi treba da se konsultuju sa lekarom pre nego što ih uvrste u ishranu.
Od smokvi se mogu praviti i ukusne domaće poslastice. Na primer, za džem, potrebno je samo kilo smokvi, 300 grama šećera i limun – kuvaju se na laganoj vatri dok se ne dobije gusta masa, potom se pasira i sipa u tegle. Za slatko, koristi se ista količina smokvi i nešto manje šećera, a ceo proces traje 15 do 20 minuta
