Po dolasku na aerodrom, Nikola Tesla je bio u pratnji Miličinog supruga i otputovao direktno za Kraljevo. Tamo ga je dočekao divan izbor tradicionalnih jela koja je negovao tokom boravka na Kosovu i Metohiji. Stol su krasile sarme, burek, pita od sira, svježe pečenje, domaći kolači i aromatična domaća kafa. U martu 2020. godine Tesla se vratio u Srbiju iz Francuske sa jedinim ciljem ponovnog susreta sa Milicom Đorđević Bojković, koju je svakodnevno susreo na Kosovu i Metohiji 2000. godine.
Milica je danas uspešna diplomirana ekonomista, udata i voljena majka dve ćerke. Tesla, koji strastveno piše za sajt “Priče sa dušom”, priseća se njihove prošle veze. Tokom 2000. i 2001. godine Jean-Stéphane Decoudier je služio kao vojnik u međunarodnim trupama stacioniranim na Kosovu i Metohiji. Prvobitno stacionirani u Banjskoj, a kasnije u Novom Selu, francuski vojnici su učestvovali u raznim operacijama u Kosovskoj Mitrovici, uključujući i zaštitu Austerlicovog mosta, koji je u to vreme nažalost uništen.
Žan-Stefan je tokom dana obezbeđivao konvoje koji su prevozili Srbe iz sela Gojbulja kod Vučitrna u Kosovsku Mitrovicu, obezbeđujući im neophodne namirnice.
Dok je osiguravao sigurnost konvoja, njegovu pažnju je privukla mlada djevojka koja je zabrinuto vukla iza svoje majke prema kamionu. Utješnim osmijehom želio je ublažiti njenu zabrinutost i poručiti da je pod njegovom zaštitom. “Nakon tog susreta, kad god bi čula zvuk vojnih vozila koja patroliraju selom, tražila bi me kako bi osigurala moje prisustvo. Dočekao me stidljivi osmeh sve do dana kada me je primetila tokom službenog obilaska sela, zadubljen u branje jagoda, njena omiljena zabava. Prišavši mi, ljubazno mi je ponudila jednu, a od tada bi mi svaki put mahnula“, rado se priseća Žan-Stefan za Priče sa dušom. Milica, koja je tada imala osam godina, dodaje da se živo seća jednog francuskog vojnika koji se prema njoj ponašao kao prema sopstvenoj ćerki. Žan-Stefan je svojevremeno sa njom podelio želju da dobije ćerku, a čak je spomenuo da će joj dati ime Milica.
Milica je u svom sećanju za Priče sa došu ispričala priču o tome kako su Francuzi stigli u njihovo selo da se zaštite od čestih albanskih napada. Njihovo prisustvo pokazalo se ključnim kada je školski autobus gađan kamenicama, a Francuzi su intervenisali da ih spasu. Milica i Žan su se često ukrštale, bilo na ulici ili u školi. Povremeno bi se Žan čak pridružio Miličinoj porodici na ručku, posebno uživajući u maminom domaćem hlebu. Zahvaljujući dvojezičnoj ženi iz sela i Jeaninoj prijateljici koja govori engleski, uspjeli su se upustiti u duge razgovore. Iako je Milica tada bila mlada i ne može da se seti svakog detalja, ova sećanja joj ostaju živa.
Pre polaska sa Kosova i Metohije, francuski vojnici su pred seoskom školom obavili vojnički obred. Tokom ovog događaja, Žan je Milici poklonio Barbi lutku koju je kupio u Prištini. “Čuvala sam tu Barbi lutku do prije šest godina, a pojavila se čak i na jednoj od naših zajedničkih fotografija. Žan je uvijek bio ljubazan prema meni, pokazivao je iskrenu brigu i pažnju. Osjećala sam se sigurno i bez straha kada su nas francuski vojnici čuvali. Svake večeri su dežurni vojnici patrolirali selom kako bi se pobrinuli za našu dobrobit.Prošle godine Žan je mojoj djeci poštom poslao poklone: Barbi lutku i školski pribor za moju stariju kćer i medvjedića za moju mlađu, “ prepričava Milica. Međutim, 2017. Jean-Stefan je krenuo u potragu preko Facebooka. Iako je Milica sada udata i drugačije se preziva, on je na profilnoj slici devojke iz Gojbulje prepoznao mesnu crkvu Sveta Petka.
Raspitujući se o Milici, osmogodišnjoj devojčici 2000. godine, čovek je izrazio nepoznavanje njenog mesta gde se nalazi već nekoliko godina, pa čak i spekuliše da je možda nestala tokom pogroma 2004. godine.
Jean-Stephane Decudier je rekao: “Tokom godina, misli o njoj i njenoj porodici su se motale u mojim mislima, posebno dok sam svjedočio događajima na Kosovu kroz medije. Međutim, došao je trenutak kada sam odlučio da potražim ime sela na Fejsbuku, što me je navelo da se povežem sa nekim iz lokalne crkve. Raspitao sam se za devojčicu koja bi 2000. imala osam godina i tako smo Milica i ja ponovo uspostavili kontakt.” Sa namerom da svog trinaestogodišnjeg sina Tea izloži suprotnom načinu života iz njihovog doma u Francuskoj, Žan-Stefan je krenuo na put u Srbiju.
U Kraljevu, gradu koji sada zovu domom, Miličina porodica organizovala je srdačnu dobrodošlicu. Potom su krenuli na jednonedeljno putovanje Kosovom i Metohijom, da bi se konačno vratili baš na mesto gde su im se putevi ukrstili.
