U današnjem članku vam pišemo na temu Svetog Luke, sveca koji u narodnoj tradiciji važi za zaštitnika zdravlja, doma i porodice. To je dan kada se ljudi okupljaju u miru, uz molitvu i zahvalnost, verujući da blagodat Svetog Luke donosi snagu, svetlost i isceljenje. Njegovo ime i danas budi poštovanje, jer je kroz vekove ostao simbol vere koja spaja ljude i daje im nadu.
Sveti Luka bio je jedan od četvorice jevanđelista, ali i lekar i umetnik, čovek koji je ceo svoj život posvetio služenju drugima. Rođen je u sirijskoj Antiohiji, u porodici koja nije bila hrišćanska, ali se još u ranoj mladosti izdvajao po želji za znanjem. Zanimao ga je svet oko sebe – proučavao je filozofiju, medicinu i slikarstvo, u potrazi za istinom i smislom. Kada je upoznao Isusa Hrista, pronašao je odgovore koje je tražio. Od tada je postao njegov učenik, svedok čuda i propovednik ljubavi i vere.
Nakon Hristovog vaskrsenja, Sveti Luka je krenuo da propoveda po svetu. Putovao je kroz mnoge zemlje – Antiohiju, Italiju, Dalmaciju, Makedoniju – zajedno sa apostolom Pavlom. Gde god bi stigao, širio je reč o Hristu i pomagao bolesnima. Zbog svog znanja iz medicine, narod ga je smatrao lekarom tela i duše, jer je lečio ne samo rane, već i tuge. Oko šezdesete godine po Hristu napisao je Jevanđelje po Luki i Dela apostolska, dela koja su zauvek obeležila hrišćansku veru.
- Predanje kaže da je Sveti Luka bio i prvi hrišćanski ikonopisac. Naslikao je prve ikone Presvete Bogorodice, apostola Petra i Pavla. Zbog toga se do danas smatra zaštitnikom slikara i ikonopisaca, a svaka njegova ikona nosi mir i blagodat. Njegov život je okončan mučenički – zbog svoje vere ubijen je i obešen o maslinu u Tebi, u 84. godini života. Njegove mošti kasnije su prenete u Carigrad, gde se vekovima čuvaju kao sveti spomen.
U narodu se Sveti Luka slavi kao Lučindan, 31. oktobra. Ovaj praznik označava prelaz između jeseni i zime, kada priroda miruje, a ljudi se okreću duhovnosti. Poznata izreka „Sveti Luka – sneg do kuka“ podseća na dolazak zime i na potrebu da se dom i srce pripreme za hladne dane. U mnogim domovima toga dana gori sveća, a molitve su upućene za zdravlje, mir i blagostanje.
Jedan od najlepših običaja vezanih za ovaj dan su ovnovske svadbe. Nekoliko nedelja pre praznika, ovnovi su se odvajali od ovaca, a na sam Lučindan domaćini su ih ponovo spajali. Verovalo se da taj čin donosi plodnost i dobru godinu. U nekim selima, devojčice su jahale ovnove pre nego što bi ih pustili među ovce, u želji da sledeće godine bude više ženskih jagnjadi. Taj običaj, pun radosti i simbolike novog života, čuvao je duh zajedništva i zahvalnosti prema prirodi.
- Sveti Luka se u mnogim mestima Srbije obeležava i kao krsna slava ili zavetina. Tada se ljudi okupljaju, pale sveće i mole za zdravlje svojih bližnjih. Taj dan se smatra zaprešnim, što znači da se ne rade teški fizički poslovi. U narodnom verovanju, Sveti Luka štiti i od vukova – u nekim krajevima domaćini su vezivali crvene trake oko torova kako bi sačuvali stoku od napada.
U današnje vreme, iako su se mnogi običaji izgubili, duh Lučindana nije zaboravljen. Ljudi ga i dalje doživljavaju kao dan kada se obnavlja vera i nada. U mnogim porodicama, tog dana se okupljaju svi članovi, dele obrok i molitvu, a sve brige ostavljaju po strani. Sveti Luka se smatra lekovitim svecem, jer se veruje da on pomaže svima koji traže utehu i snagu.
Zanimljivo je da je Sveti Luka zaštitnik mesara, ćevabdžija, kobasičara i vatrogasaca. Njegovo ime s ponosom nose mnoge organizacije, među njima i Dobrovoljno vatrogasno društvo u Zemunu, koje svake godine priređuje svečanu proslavu u njegovu čast. Time se pokazuje da poštovanje prema ovom svecu nije samo deo tradicije, već i znak zahvalnosti za sve ono što simbolizuje – dobrotu, požrtvovanost i humanost.
Iako svet danas izgleda drugačije nego u vreme Svetog Luke, njegova poruka ostaje ista – vera, ljubav i milosrđe nikada ne gube vrednost. On nas podseća da se duhovni mir nalazi u jednostavnosti i dobroti, u brizi za druge i u iskrenoj molitvi. Dok plamen sveće osvetljava ikonu Svetog Luke, u mnogim domovima i dalje živi nada da će njegov blagoslov doneti zdravlje, sreću i mir.
Tako Lučindan ostaje most između prošlosti i sadašnjosti, dan kada se spajaju vera i tradicija, ljubav i zahvalnost. Sveti Luka, apostol, lekar i umetnik, i danas čuva one koji ga poštuju, tiho i postojano, kao svetlost koja nikada ne prestaje da sija
