Kako nam polako dolazi i proljeće, došlo je vrijeme i za zmije, da polako izlaze u prirodu. Kada je jako puno osoba u prirodi, uvijek postoji opasnost da nagazite slučajno na nju, i eto vam problema….
Mnogi će se složiti s nama da ugledati zmiju, bilo gdje i bilo kada, izaziva nelagodu – pa čak i strah. Bez obzira na to da li se pojavila u dvorištu, na planinarenju ili u šetnji pored rijeke, susret sa zmijom izaziva snažnu reakciju kod većine ljudi. Danas ćemo govoriti o tome šta je potrebno uraditi kada zmiju ugledate u svojoj blizini, kako da ostanete bezbjedni i kako da postupite bez panike.
Za većinu ljudi, neočekivan susret sa zmijom u prirodi izaziva trenutni osećaj nelagode ili čak panike. Slika zmije duboko je usađena u kolektivnu svest kao simbol opasnosti, pa i zla. Ipak, stvarnost je daleko suptilnija i – iznenađujuće – mnogo manje zastrašujuća nego što se misli.
Zmije nisu agresivne ubice koje vrebaju iz prikrajka, već stidljive, povučene životinje koje po pravilu beže od ljudi. Njihovo ponašanje je u najvećoj meri defanzivno, a napadi se dešavaju samo u krajnjoj nuždi – kada su ugrožene ili iznenađene. Uz odgovarajuće znanje, svesnost o ponašanju zmija i nekoliko jednostavnih preventivnih mera, moguće je značajno smanjiti rizik od nezgoda – uključujući i zmijski ugriz, koji može imati ozbiljne posledice, ali je u većini slučajeva izbegljiv.
1. Kako prepoznati otrovnicu – vizuelni vodič
Veoma je važno razlikovati otrovne od neotrovnih zmija, naročito kada se boravi u prirodi. Iako većina zmija koristi kamuflažu kao primarnu zaštitu, nekoliko fizičkih osobina može pomoći u brzom prepoznavanju opasnosti:
-
Trouglasta glava – šira od vrata, često jasno definisana. To je karakterističan oblik zbog otrovnih žlezda koje se nalaze sa strane glave.
-
Vertikalne zenice, slične onima kod mačaka – u kontrastu sa okruglim zenicama kod neotrovnih vrsta.
-
Zdepasto telo – često kraće i šire, sa izraženim šarama koje mogu imati ulogu upozorenja.
Najpoznatije otrovnice u evropskim predelima su:
-
Poskok (Vipera ammodytes) – lako prepoznatljiv po malom „rogu“ na vrhu glave i upečatljivim cik-cak šarama duž leđa.
-
Šarka (Vipera berus) – nešto manja zmija, tamnije boje i sa sličnim uzorkom cik-caka.
Obe vrste vole sunčane i zaklonjene terene poput kamenjara, ivica šuma i suvozida. Leto je doba kada ih je moguće zateći kako se sunčaju na stazama – tada su najaktivnije.
2. Kada zmije napadaju – uloga samoodbrane
Zmije ne napadaju iz hira, niti imaju prirodnu potrebu da se sukobljavaju s ljudima. Više od 90% zmijskih ugriza dešava se u samoodbrani, i to u sledećim situacijama:
-
Iznenadni kontakt – npr. kada osoba nagazi zmiju.
-
Sezona parenja – mužjaci tada postaju teritorijalniji.
-
Zaštita potomstva – neke vrste ostaju uz mladunce određeni period.
-
Pokušaj ubistva zmije – često viđen, ali vrlo opasan čin.
Ključna preporuka stručnjaka:
Ukoliko ugledate zmiju – ne približavajte se, ne pravite nagle pokrete i ne pokušavajte da je otjerate. Najbezbednije je – povući se tiho i polako.
3. Simptomi zmijskog ugriza – kad telo šalje alarm
Ako se dogodi zmijski ugriz, važno je znati prepoznati prve simptome. U slučaju ugriza otrovne zmije, osoba će obično ispoljiti sledeće znake:
-
Dva sitna ubodna mesta na koži – najčešće jasno vidljiva.
-
Crvenilo i otok – često se brzo šire i poprimaju tamnije nijanse.
-
Ukočenost i trnjenje – šire se od mesta ugriza.
Sistemski simptomi:
-
slabost i vrtoglavica,
-
groznica i znojenje,
-
otežano disanje i ubrzan puls,
-
u težim slučajevima – gubitak svesti i anafilaktički šok.
Reakcija zavisi od:
-
vrste zmije,
-
količine ubrizganog otrova,
-
mesta ugriza,
-
opšteg zdravstvenog stanja žrtve.
4. Preventivne mere u prirodi – najbolja zaštita je priprema
Da biste izbegli susret sa zmijom, potrebno je usvojiti nekoliko jednostavnih pravila ponašanja:
-
Nosite zatvorenu obuću i duge pantalone – naročito u travnatim i kamenitim predelima.
-
Koristite repelente za zmije – dostupne u specijalizovanim prodavnicama.
-
Hodajte sporije, glasno – zmije detektuju vibracije i obično se povlače.
-
Ne sedajte direktno na travu, kamenje ili panjeve – prvo proverite tlo.
-
Proverite šator, ruksak i obuću ako su ostali napolju tokom noći.
Takođe je korisno da djecu naučite osnovnim pravilima ponašanja u prirodi – da ne dižu kamenje, ne guraju ruke u rupe i da svaku zmiju ostave na miru. Edukacija i pažnja su najbolja zaštita.
5. Prva pomoć – mir i pravovremena reakcija spašavaju život
U slučaju zmijskog ugriza, najvažnije je:
-
Održati mir – panika samo ubrzava širenje otrova.
-
Imobilisati pogođeni deo tela – koristeći elastični zavoj (ne previše čvrsto!).
-
NE isisavati otrov, NE praviti rezove, NE koristiti led.
-
Očistiti ranu ako postoji mogućnost – antiseptikom.
-
Ne davati alkohol, kafu ni cigarete.
-
Dajte vodu ako osoba može gutati.
-
Pozvati hitnu pomoć odmah i – ako je moguće – zapamtiti izgled zmije.
Zmije nisu neprijatelji. One su deo prirodnog ekosistema, igrajući važnu ulogu u regulaciji populacije glodara i održavanju ekološke ravnoteže. Nažalost, zbog ukorenjenih strahova i mitova, često su žrtve nepotrebne agresije.
Pravi izazov današnjice nije ukloniti zmije iz okoline – već naučiti kako da koegzistiramo sa njima na siguran, informisan i odgovoran način. Sa malo znanja, malo pažnje i puno poštovanja, priroda može postati mesto sigurnosti i otkrića – a ne straha.
