Ponovno za danas imamo jednu jako zanimljivu temu koja se piše u medijima u poslednjih nekoliko godina, a to posebno važi za područje Srbije. Danas veliki broj srednjovečnih muškaraca, a najviše onih koji žve u ruralnim delovima Srbije imaju 40 plus godina i nikada se nisu oženili. Pa čak i oni koji su dobrostojeći, imaju posede, stoku, mašine za rad na njivama i ne mogu da nađu suprugu.
Sada su se vremena promenila, tako da nijedna žena danas ne želi da se uda na selo, a pogotovo da vodi računa o stoci i zemljoradnji. Došlo je vreme da se sa sela sele u grad, tamo žive u rentanim stanovima i rade po nekim objektima za minimalac, i to samo da bi bili u gradu a ne na selu, jer tako mogu da pronađu muškarca svog života.
Pa su svoju šansu za zaradom počele da vide i agencije koje spajaju muškatce iz Srbije sa devojkama i ženama iz Albanije, ali uz određenu proviziju. Kruže priče da je prosečna cena oko 5 hiljada evra za jedan sklopljeni “posao”. Ali, ima i jedna lepa priča koja se dešava u selu nadomak Arilja, gde je Radomir nakon 50 godina postao i otac, da i to je moguće. On nikako nije imao sreće sa ženama, pa je tako stigao čak do Skandra gde je upoznao Line.
Tako mu je ona rodila sina Stefana, i odmah se doselila kod njega, nije joj smetalo što moraju raditi i obrađivati zemlju. Kažu da žive jako skromno, izdvoje za dvoje dece, a njima šta ostane. Ona je prava domaćica i primila je pravoslavlje, a za slavu Sveti Luka sve j sama spremila.
