Aleksandra Mihajlović danas stoji kao oličenje mnogih identiteta – književnica, profesorka srpskog jezika, uskoro doktor nauka, supruga, majka, baka – a toliko toga se u njen život stalo pre nego što je postala sve nabrojano, po čemu je većina danas prepoznaje.Malo ko, osim najbližih, zna da su prve godine njenog života protekle u Zvečanskoj.
Njeno rođenje, umesto radosti za roditelje, postalo je izazov zbog verskih razlika. Njen otac bio je iz Srebrenice, musliman, iz ugledne muslimanske porodice Selmanagića. Majka Jelena poticala je iz popovske porodice Blažića, iz Bratunca. Međa između njih bila je već zacrtana, iako su devedesete bile daleko. Samo njeno začeće bilo je problem u takvom okruženju, kako sa srpske, tako i sa muslimanske strane. Dodatno je “sramotilo” to što je njen otac bio profesor njenoj mami u Građevinskoj školi. Iako su obe porodice bile stabilne i imućne, neke stvari nisu mogle biti prihvaćene.
Mamu su pritiskali da me da na usvajanje.
- Kada je istina izašla na videlo, moja mama je hitno premeštena u Beograd kod moje tetke, koja je bila poznata stomatologinja, a moj ujak profesor-doktor na Medicinskom fakultetu, oftalmolog. Ipak, svi su pritiskali mamu da me da na usvajanje. To je bio najteži deo za nju. Ona nije imala izbora. Bila je mlada, nezaposlena, trudnoća nije bila poželjna ni jednoj strani, i morala je da me ostavi u Zvečanskoj – priseća se za “Ženu” Aleksandra Mihajlović (54), koja je svoj život, kroz likove, opisala u svom prvom romanu “Zapričavanje, zavaravanje, zavirivanje”.
Njen rođendan, koji bi trebao biti najradostaniji trenutak za roditelje, postao je izvor problema zbog verskih razlika. Naime, njen otac, musliman iz ugledne porodice Selmanagića, a majka, Jelena, iz popovske porodice Blažića. Uprkos finansijskoj stabilnosti i ugledu oba roditelja, trudnoća i rođenje Aleksandre su se pretvorili u problem zbog društvenih predrasuda i pritisaka. Aleksandra je prvih godinu dana provela u Zvečanskoj, jer su je oba roditelja napustila nakon njenog rođenja.
- Moja mama je hrabro i odlučno odbila svaki predlog o usvajanju. Bila je suočena s velikim pritiskom i osudom okoline, ali je ipak odlučila da me zadrži. Nakon nekoliko meseci, uspela je da me odvede kod tetke u Beograd, koja je bila spremna da je podrži. Taj period bio je veoma težak za moju mamu, ali njena hrabrost i ljubav su pobedile – priča Aleksandra.
Odrasla je u Pančevu, gde je njen deda bio osoba koja je najviše uticala na njen život. Iako je odrastala kao jedinica u porodici, uvek je osećala prisustvo oca u svom životu.
- Moj deda bio je osoba koja me je najviše volela i podržavala u životu. Bio je moja sigurna luka. Iako nisam imala oca pored sebe, uvek sam osećala njegovu ljubav i podršku kroz dedu – kaže Aleksandra.
Njen otac je umro 2011. godine, a kontakt s njim nije bio redovan. Ipak, sećanja na njega su ostala duboko urezana u njenom srcu, kao i želja za boljim odnosom.
- Pokušavala sam da uspostavim redovan kontakt s ocem, ali nije uvek bilo moguće. Ipak, oprostila sam mu sve i sačuvala lepe uspomene na njega – kaže Aleksandra.
Njeno detinjstvo oblikovano je i usmeravano kroz knjige i umetnost. Kroz pisanje je pronašla svoj glas i način da izrazi svoje misli i osećanja.
- Knjige su uvek bile moj beg od stvarnosti. Kroz čitanje sam upoznala različite svetove i stekla nova saznanja. Kada sam otkrila pisanje, shvatila sam da je to moj način da se izrazim i da podelim svoje misli s drugima. To me ispunjava i čini srećnom – kaže Aleksandra.
Aleksandra je do sada napisala pet knjiga, među kojima su tri romana, knjiga za decu i zbirka poezije. Njena dela istražuju različite teme i složene ljudske emocije, oslikavajući bogatstvo ljudskog iskustva i dubinu ljudske duše.
- Kroz svoja dela nastojim da istražim složenost ljudske prirode i da pokažem dubinu i raznovrsnost ljudskih emocija. Književnost je moj način da istražim svet oko sebe i da se povežem s drugima na dubljem nivou – objašnjava Aleksandra.
Njeni romani su dobro prihvaćeni kod čitalaca i kritike, a mnogi od njih su prevedeni na strane jezike i objavljeni u inostranstvu. Njena dela su doprinela obogaćivanju srpske književnosti i privukla pažnju čitalaca širom sveta.
- Veoma sam zahvalna što imam priliku da pišem i da delim svoje misli s drugima. Moja dela su moj način da se povežem s ljudima i da doprinesem obogaćivanju srpske književnosti. Nadam se da će moje knjige inspirisati ljude i da će im pružiti uvid u različite aspekte ljudskog iskustva – kaže Aleksandra.
Njeno pisanje nije samo kreativan izraz, već i način da se poveže s drugima i da izrazi svoje misli i osećanja. Kroz svoja dela, ona istražuje dubinu ljudske duše i ističe važnost saosećanja i razumevanja među ljudima.
- Književnost je moj način da istražim i razumem svet oko sebe. Kroz pisanje istražujem različite aspekte ljudske prirode i pokušavam da razumem kompleksnost ljudskih emocija. Nadam se da će moje knjige inspirisati ljude i da će im pružiti uvid u različite aspekte ljudskog iskustva – kaže Aleksandra.
Aleksandra se ne zaustavlja samo na pisanju knjiga, već aktivno učestvuje u promociji književnosti i kulture. Kroz svoj rad kao profesor srpskog jezika i književnosti, ona inspiriše i podstiče mlade ljude da istražuju svet knjiga i umetnosti.
- Kao profesor srpskog jezika i književnosti, imam priliku da utičem na mlade ljude i da ih inspirišem da istraže svet knjiga i umetnosti. To je za mene veoma važno, jer verujem da književnost može da ima pozitivan uticaj na živote ljudi i da može da ih inspiriše da razmišljaju o svetu na dublji i suptilniji način – kaže Aleksandra.
Njeni doprinosi književnosti i kulturi prepoznati su i nagrađivani brojnim priznanjima i nagradama. Njeno ime je postalo sinonim za kvalitet i dubinu u srpskoj književnosti, a njena dela su ostavila neizbrisiv trag u srcima čitalaca širom sveta.
- Veoma sam ponosna na svoj doprinos književnosti i kulturi. Smatram da je književnost moj način da doprinesem obogaćivanju ljudskog iskustva i da inspirišem ljude da razmišljaju o svetu na dublji i suptilniji način. Nadam se da će moja dela nastaviti da inspirišu ljude i da će ostaviti trajni pečat u srcima čitalaca – kaže Aleksandra.
U svetu punom izazova i promena, književnost ostaje važan oslonac i izvor inspiracije za mnoge ljude. Kroz svoj rad i svoja dela, Aleksandra Mihajlović nastavlja da inspiriše i podstiče ljude da istražuju svet knjiga i umetnosti i da pronađu svoj glas i svoje mesto u njemu. Njena strast i predanost književnosti čine je istinskim osloncem u svetu knjiga i kulture, i njen doprinos književnosti će zauvek biti neizbrisiv.
