U Nastavku našeg današnjega članka, govorićemo o srpkinji o kojoj se baš toliko i ne zna puno. Naime, ona je bila u ljubavi sa tada najvećim bogatašem na svijetu, a evo o čemu se konkretno i radilo….
Ona je jako misteriozna žena iz novije istorije Srbije, Borka Vučić, koja je u 83. godini tragično izgubila život u saobraćajnoj nesreći na auto-putu Beograd–Niš.
Njena smrt nije samo okončala jedan život, već je sa sobom odnela i mnoge tajne koje su decenijama bile skriveni deo političkih i finansijskih intriga. Među njima su i one povezane sa Slobodanom Miloševićem, čija je Vučićeva, prema brojnim svedočenjima, smatrana gotovo jedinom osobom koja je znala sve o njegovim finansijama i kontaktima. Ta njena veza sa Miloševićem i danas izaziva brojne kontroverze i sumnje.
- Borka Vučić bila je poznata kao Miloševićeva finansijska desna ruka, osoba od izuzetnog poverenja, preko koje je uspevao da ostvari kontakte čak i sa najmoćnijim svetskim akterima, poput Dejvida Rokfelera. Postoje priče koje zvuče gotovo kao scenariji političkih trilera — one o milionima dolara koji su tokom sankcija devedesetih iznošeni u džakovima, najčešće na Kipar, gde je Vučićeva dugo bila direktorka jugoslovenske banke. Njena diskretnost, kao i izuzetna inteligencija i sposobnost upravljanja kriznim finansijskim tokovima, učinile su je nezamenjivom figurom u složenim međunarodnim odnosima tog vremena.
Rođena je 1926. godine u mestu Komirić u zapadnoj Srbiji. Tokom Drugog svetskog rata, sa samo 17 godina, priključila se partizanima kao bolničarka. Nakon rata završava Pravni fakultet u Beogradu i specijalizuje bankarstvo u SAD, Engleskoj i Holandiji. Ova kombinacija ratnog iskustva, obrazovanja i pragmatizma oblikovala je njen karakter – odlučan, sposoban i krajnje oprezan.
Karijera joj je bila višeslojna i impresivna. Radila je u Ekonomskom institutu SFRJ, potom kao šef kabineta saveznog sekretara za spoljnu trgovinu, a zatim započinje bankarsku karijeru u Privrednoj banci Srbije, preteči Beobanke, gde će dugo biti na čelu, uključujući i ispostavu na Kipru. Bila je i savezni ministar za saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama. Posle pada Miloševića, smenjena je sa svih funkcija, ali nije potpuno iščezla iz javnosti. Godine 2007. izabrana je za narodnog poslanika na listi SPS, gde je najavila da planira da iznese informacije iz mračnih kutaka tranzicionog perioda Srbije. Međutim, smrt ju je preduhitrila.
O njenom odnosu sa Rokfelerom kružile su legende. Borka je 1979. godine organizovala njihov susret sa mladim bankarom Miloševićem. Rokfeler ju je fascinirao svojom skromnošću — nosio je zakrpljene pantalone, ponašao se štedljivo i nikada nije pokazivao moć kroz luksuz. Njihova saradnja, bazirana na međusobnom poverenju, trajala je skoro tri decenije. U knjizi u kojoj je opisala svoj susret sa njim, prenosi kako je Rokfeler bio impresioniran Miloševićevim uverenjem da Jugoslavija treba da izvozi samo gotove prehrambene proizvode, ne sirovine, komentarišući da „će taj čovek daleko dogurati“.
Tragedija koja se dogodila 1. avgusta 2009. godine ostavila je brojna pitanja bez odgovora. Njeno vozilo, luksuzna škoda, iznenada je izletelo sa puta, prevrnulo se i zapalilo. Zvanična verzija je govorila o tehničkom kvaru, ali brojni poznavaoci prilika ukazivali su na neobične okolnosti, posebno zbog njenog ranijeg upozorenja da bi, ako se njoj nešto desi, „bila ubijena samo jedna baba“, dok bi prave tajne ostale nepovratno izgubljene.
Borka Vučić ostaje zagonetni simbol jednog doba — doba moći u senci, tajnih finansijskih tokova, političkih dogovora iza zatvorenih vrata. Njena životna priča i dalje intrigira istraživače, novinare i istoričare koji pokušavaju da rasvetle sve ono što je ostalo neizrečeno. Njena sudbina, jednako kao i uticaj koji je imala, ne prestaju da izazivaju znatiželju i spekulacije o ulozi koju je igrala u najturbulentnijim decenijama moderne srpske istorije.
