Vjerujemo da je jako mali procenat cvas, ikada čuo za ovakvu ili sličnu priču. Naime, govorićemo o čovjeku koji je pred TV kamerama, otkrio priču, a koja je za Ginisove knjige rekorda…..
Nihad Kešetović iz Bosne dugo je verovao da ima sve što čovek može da poželi – stabilan brak, dvoje dece i pristojan život u okruženju koje je sam izgradio. Međutim, nakon više od dvadeset godina, ceo njegov svet srušio se u samo nekoliko meseci. Prvo otkriće bio je šok koji je iz korena promenio njegovu stvarnost – deca za koju je mislio da su njegova, zapravo to nisu bila. Nedugo potom, usledio je još jedan strašan udarac – dijagnoza leukemije.
Njegova priča počinje osamdesetih godina, kada se, kao mlad čovek, oženio ženom koju je iskreno voleo. Ubrzo su dobili dvoje dece – ćerku 1987. i sina 1991. godine. Verovao je da živi običan, ali ispunjen porodični život. Iza svakog dana stajali su rad, borba i požrtvovanost. Međutim, život mu je pripremio iskušenja koja ni u snu nije mogao zamisliti.
Godine 1987. doživeo je tešku nesreću na radu – betonski blok mu je pao na nogu. Od tog trenutka počinju njegovi zdravstveni problemi. Usledile su komplikacije: tromboza, plućna embolija, a kasnije i Parkinsonova bolest. I pored svega, Nihad nije posustajao – radio je koliko je mogao, trudio se, brinuo o porodici i živeo za decu koju je smatrao svojom.
Ali 2008. godina bila je prekretnica. Vratio se kući sa kolegom da pokupi neke stvari – i zatekao muškarca u svom domu. Ispostavilo se da je to poslovođa njegove supruge. Muškarac je već bio u kritičnom stanju, a umro je upravo u Nihadovom domu. Nihad ga je lično odvezao kolima do bolnice, ne sluteći da tog dana zapravo vozi i kraj svog dotadašnjeg života. Taj tragični trenutak bio je i trenutak buđenja – dotadašnje sumnje dobile su oblik i smisao.
Uskoro odlazi u Tuzlu na testiranja. Tada je otkrio još strašniju istinu – zbog posledica nesreće iz 1987. nikada nije mogao imati decu. Bio je slomljen. U tom trenutku, ćerka je bila punoletna, a sin srednjoškolac. Te godine je pokrenuo razvod braka i napustio dom.
Supruga je odbijala da poveruje u nalaze, insistirala na DNK analizi. Kada su testovi konačno urađeni, šok se produbio – pokazalo se da deca nisu ni imala istog oca. Nisu bili brat i sestra, već polubrat i polusestra. Godine prevare bile su potvrđene naukom.
I pored svega, Nihad je u početku želeo da zaštiti decu. Nije im rekao istinu, nadajući se mirnom razvodu i prodaji kuće, ali njegova supruga to nije dozvoljavala. Odbijala je da napusti ono što je on nazivao “javnom kućom” – dom u kom su, kako kaže, godinama vladale laži i izdaja.
Na kraju, istinu je saopštio sud. Nihad je na ročištima slušao teške reči, poniženja i omalovažavanje svega što je činio. Tada je odlučio – više nema razloga da ćuti. Sve je ispričao. Njegove reči odjekuju i danas: “Moja kuća je bila javna kuća” – mesto bez poštovanja, istine i ljubavi.
Godine 2010. pronašao je novu šansu za sreću – oženio se Nadom. Danas vodi drugačiji život, bez kontakta sa prošlošću. Pokidao je sve veze sa bivšom porodicom i okrenuo se tišini i miru koje je toliko dugo tražio.
Dok se danas bori s leukemijom, poslednjim u nizu teških izazova, ostaje mu samo gorak ukus prošlosti i tišina koja je zamenila glasove onih koje je smatrao porodicom. Ali u toj tišini, možda se krije i mir koji mu je život predugo uskraćivao.
