U nastavku našeg današnjega članka govorićemo mlao o svakodnevnim ispovijedima. Naime, na društvenim mrežama se svakodnevno mogu pronaći razne zanimljive priče iz svakodnevnoga života….
Ispovest Ane iz Rusije, žene koja je verovala da je njen život savršen, da je njen brak stabilan, i da je budućnost pred njom bila sigurna i ispunjena ljubavlju, srušila se u trenutku kada je otkrila jezivu istinu o svom mužu. Njena priča je priča o naivnosti, obmani i strahu, koji se polako uvlačio u njen život, sve do trenutka kada je bila primorana da se suoči sa nečim strašnim što nije mogla ni da nasluti. Iako su svi znakovi upućivali na to da je njen partner bio taj od kojeg je mogla da očekuje ljubav i podršku, na kraju je to bilo nešto potpuno drugačije.
Ana je, sve do trenutka kada je počela da istražuje muževljevu prošlost, verovala da je njihov brak idealan. Maštala je o porodičnoj idili, o deci, o životu ispunjenom srećom i ljubavlju. Sredili su svoj dom, brinuli se o svim sitnim stvarima, i činilo se da su savršen par. Živeli su pod istim krovom, zajedno, uvereni da imaju sve što je potrebno za srećan život. Ali, kako to često biva u životima onih koji previše veruju, istina je počela da izlazi na videlo, a svi snovi su se počeli urušavati.
Jednog dana, dok je Ana bila u muževoj kancelariji, pokušavajući da očisti prašinu, naišla je na neobičan susret sa Aleksejem. Tišina u njegovom glasu, način na koji ju je gledao, sve je to bilo podsećanje da nešto nije u redu. Njegov hladan pogled i promena u ponašanju postali su očigledni, a Ana je, bez obzira na to što je pokušavala da ignoriše, počela da sumnja. Njegovo ponašanje, razdražljivost i stalne promene u njegovim manirima, činili su da se oseća nesigurno i zbunjeno. Ali tada nije ni slutila da je upravo započela najstrašnija potraga njenog života.
Njena sumnja je rasla kada je Aleksej počeo da je isključuje iz svog života, zatvarajući svoju kancelariju pred njom, govoreći joj da postoje „tajni materijali“ koji su zabranjeni za nju. Ana nije mogla da izdrži i, u trenutku slabosti, odlučila je da istraži. Ključ kancelarije je bio u kutiji na komodi, iako joj je Aleksej uvek tvrdio da ga ona nije nikada koristila. Ušla je u kancelariju i miris koji ju je obuhvatio – miris ruža – bio je prvi znak da nešto nije u redu. Aleksej nikada nije voleo cveće. U polumraku kancelarije, u kojoj su svi predmeti delovali kao da vrebanju, Ana je počela da otkriva mračnu stranu svog muža. Na stolu je pronašla svesku. Iako se trudila da ne istražuje, ruke su je naterale da je uzme. Njene oči su stajale na zapisima.
Na početku, beleške su bile obične. Planovi o poslu, svakodnevni zadaci, ali onda su se pojavili tragovi koji su u njoj probudili jezu. Jedan od zapisa je rekao: „Danas sam postao Aleksej Neverov. Potpuna transformacija.“ Ove reči su bile samo početak horora koji će uslediti. Dnevnik je postao sve mračniji, s detaljima o njegovim planovima i pretnjama prema Ani. Ali kada je pročitala zapis koji se odnosio na jezero, ruže i njen „nepodnošljiv“ glas, shvatila je da nije samo u braku sa manipulatorom, već sa nekim mnogo strašnijim. „Ana je slatka, ali njen glas je čisto mučenje“, pisalo je u dnevniku. Reči koje su je osudile.
Sama pomisao na to da je muž planirao nešto strašno, da je sve vreme bila samo „dodatni element“ u njegovim planovima, naterala ju je da pobegne. U tom trenutku, sve što je imala, sve što je verovala, postalo je ruševina. Otišla je iz njihove kuće, bez pozdrava, noseći samo najnužnije stvari. A tek tada je shvatila da je muž nije samo voleo – on je planirao nešto još strašnije.
Pomoć je pronašla u Igoru, bivšem programeru sa sumnjivim vezama, koji nije postavljao pitanja. On je postao njen oslonac, obezbedivši joj sigurno mesto da se sakrije. Igor joj je rekao da se mora pritajiti, jer je Aleksej – ili bolje rečeno Dmitri – bio opasan, i da je možda već znao gde je. Strah je postao njena svakodnevica, dok je čekala na nove dokumente i novu identifikaciju. Ana je postepeno promenila svoj život: boju kose, stil odevanja, ponašanje. Nova ličnost je postala stvarnija od stare. I tako je postala Eva.
Ipak, prošlost je nastavila da je prati. Dok je živela u malom primorskom gradu, radila u kafiću, osećala se sigurno. Ali jedno jutro, dok je čitala vesti, saznala je nešto što je još jednom promenilo njen svet. Telo čoveka pronađeno je u zalivu. Iako nije bilo fotografija, Ana je znala ko je to bio. To je bio Dmitri, njen muž, koji je bio sve što je ona bežala. Osećala je to u kostima. Telo je bilo umotano u ruže, kao u nekom ritualu. U tom trenutku je shvatila da je on zaista mrtav.
Ipak, nije bilo olakšanja. Šok koji je osetila nije nestao, jer se danima pitala da li je ova smrt zaista bila kraj ili samo početak još jedne igre koju je Dmitri igrao. Onda je pozvala Igora, koji je potvrdio njene sumnje: Dmitri je pobegao iz duševne bolnice i postao novi, strašniji identitet. Bio je to zaista kraj njenog straha, ali njen život nikada više neće biti isti.
Ana je sada, po novom imenu Eva, pokušavala da nastavi sa životom. Ali ni talasi ni vetrovi nisu mogli da oteraju sve strahove koji su ostali sa njom. Svaki dan je bio nova borba, nova neizvesnost. Strah je bio njena senka. Da li će ikada zaista biti slobodna?
