Vera Ivković, cenjena folk pevačica, gradila je svoju briljantnu muzičku karijeru uz supruga Danila Živkovića, deleći zajednički uspeh, dok je njen osmeh osvajao srca publike. Njena muzička karijera postala je sinonim za talenat i uspeh, a mnogi su se divili njenom pevačkom umeću i harizmi. Ipak, u središtu njenog svetla nalazila se tragična senka – gubitak njene ćerke Maje od neizlečive bolesti lupusa, koji je zauvek zatvorio zraci njenog sjajnog osmeha.
Maja je bila svetla tačka u životu Vere Ivković, a vest o njenoj bolesti potresla je celu porodicu. Lupus, neizlečiva bolest koja je pogađala Maju od adolescencije, postala je težak teret za porodicu Ivković. Vera i suprug Danilo nisu štedeli truda kako bi pomogli svojoj ćerki, ali bolest se pokazala nemilosrdnom. Maja je izgubila bitku sa lupusom u nježnim 27 godinama života, ostavljajući roditelje u dubokoj tuzi i šoku.
Ovo srceparajuće iskustvo duboko je uzdrmalo Veru Ivković. Pevačica, koja je svojim umetničkim izrazom donosila radost mnogima, sada je morala suočiti s nesagledivim gubitkom. Odlučila se povući iz svetla reflektora i posvetiti se porodičnom životu, ali je tuga i gubitak iz njenog ličnog života ostavili trajan pečat. Nije prošlo mnogo vremena nakon gubitka Maje da je Vera suočena s još jednom tragedijom – gubitkom supruga Danila Živkovića. Već slomljena tugom zbog gubitka ćerke, Vera se morala nositi i s gubitkom životnog saputnika, što je dodatno ugrozilo njeno emocionalno i fizičko blagostanje.
Nakon gubitka supruga i ćerke, Vera Ivković suočila se sa zdravstvenim izazovima. Dva moždana udara označila su njeno tijelo i duh, ostavljajući je u krhkom stanju. Pogođena telesnim i emocionalnim izazovima, Vera je na kraju smeštena u Dom za stare u Rumi, gde je primila podršku i brigu okoline. Tu je, u Centru za starije osobe, delila svoje dane sa drugim stanarima, deleći uspomene i životne priče.
Anđelka, Verina koleginica i prijateljica, priseća se vremena kada su zajedno delile scenu i smeh. Verin osmeh, nekada svetlucav i zarazan, bio je senka onoga što je nekad bilo. Delile su radost i smeh, posebno se sećajući veselih trenutaka tokom izvođenja pesama u prisustvu Tita. Ipak, s vremenom, Vera se povukla u sebe, noseći teret gubitka i tuge, dozvoljavajući suzama da slobodno teku niz njeno lice dok doziva ime svoje drage Maje.
Vera Ivković preminula je 2012. godine, ostavljajući svoj trag u muzičkoj istoriji, ali i iza sebe dubok emocionalni pečat nastao usled nepojmljivih gubitaka. Njen život bio je spoj muzičkih visina i ličnih tragedija, a sećanje na nju i dalje živi kroz njenu muziku i priče o hrabrosti koju je pokazala u suočavanju s izazovima koje joj je život postavio.
