Putovanje koje je trebao biti rutinsko pretvorilo je se u najgoru noćnu moru.Čovjek koji je bio iskusni ribar cilj im je bio uloviti ajkulu dalje od obale,međutim nije sve bilo kako je planirao.U nastavku članka njegova priča.
Tihi okean, beskrajna i često nemilosrdna plava pustinja, bio je svedok mnogih drama i tragedija. Ipak, retko koja priča o opstanku može se porediti s neverovatnom odisejom Hozea Salvadora Alvarenge, ribara iz El Salvadora, čije je 438-dnevno lutanje morem šokiralo svet i pomerilo granice ljudske izdržljivosti. Njegovo putovanje, o kojem se govori i više od decenije kasnije, izaziva istovremeno nevericu i duboko poštovanje.
- Sve je počelo 17. novembra 2012. godine u ribarskom selu Kosta Azul, na obali meksičke države Čijapas. Tog dana, Alvarenga, iskusni ribar s više od deset godina provedenih na moru, ukrcao se na mali ribarski čamac dug samo nešto više od sedam metara. Sa njim je bio i Ezekiel Kordoba, dvadesetogodišnji mladić koji je tek počinjao da uči zanat. Njihova misija bila je jednostavna: uloviti ajkule daleko od obale. Međutim, ono što je trebalo da bude rutinsko putovanje ubrzo se pretvorilo u najgoru moguću noćnu moru.
Iznenadna i silovita oluja, koja je besnela pet dana i noći, potpuno je onesposobila čamac. Visoki talasi su neprekidno udarali, motor je prestao da radi, a radio-oprema je izgubljena u besnom okeanu. Odsečeni od sveta, Alvarenga i Kordoba plutali su besciljno dok je potraga za njima trajala samo nekoliko dana pre nego što je obustavljena. Proglašeni su nestalim na moru, a za ostatak sveta oni su već bili izgubljeni.
- Kako su dani prolazili, očaj je ustupio mesto instinktivnoj borbi za goli opstanak. Nedostatak pitke vode bio je prvi veliki problem. Kada bi padala kiša, sakupljali su kapljice u plastične posude, ali kada bi danima vladala suša, bili su primorani na očajničke poteze: pili bi kornjačju krv ili čak sopstveni urin kako bi preživeli. Hrana je bila jednako oskudna – preživljavali su jedući sirovu ribu koju bi uhvatili rukama ili pomoću improvizovanih udica, a povremeno bi im se na jelovniku našle i meduze, ptice koje bi sletele na čamac, pa čak i zmije. Svaki zalogaj bio je borba sa glađu i strahom od trovanja.
Alvarenga je kao iskusniji od dvojice preuzeo vođstvo i terao Kordobu da jede, svestan da je to jedini način da obojica opstanu. Ali nakon četiri meseca iscrpljujuće borbe, u martu 2013. godine, mladog Kordobu je savladala slabost. Počeo je da odbija hranu i vodu. U delirijumu, Alvarenga mu je obećao da će, ako umre, njegovo telo predati okeanu kako ga ne bi gledao kako se raspada. Nekoliko dana kasnije, Kordoba je preminuo. Alvarenga je ispunio obećanje i gurnuo prijateljevo telo u more. Ostao je potpuno sam na okeanu, hiljadama kilometara udaljen od kopna, okružen samo beskrajnim plavetnilom i morskim stvorenjima.
Usamljenost je postala njegov najveći neprijatelj. Da bi ostao priseban, razgovarao je s Kordobinim duhom, zamišljenim prijateljima, čak i pticama koje bi povremeno sletele na čamac. Stvarao je mentalne igre i prisećao se detalja iz svog života na kopnu – porodice, prijatelja, ćerke. Znao je da je očuvanje razuma ključ za preživljavanje i da ne sme dozvoliti sebi da potone u beznađe. Svaki novi izlazak sunca bio je mala pobeda nad smrću i još jedan korak bliže opstanku.
Posle neverovatnih 438 dana na okeanu, 30. januara 2014. godine, desilo se čudo. Iscrpljen, izgladneo i izranjavljen, ugledao je kopno. Njegov čamac, koji mu je bio zatvor i dom skoro godinu i po dana, nasukao se na koralni greben Ebon Atola u Maršalskim Ostrvima, hiljadama kilometara od mesta s kog su krenuli. Pronašle su ga lokalne žene koje su u početku mislile da vide priviđenje. Sa tek oko 50 kilograma telesne mase, izgorelom kožom i otečenim zglobovima, Alvarenga je jedva mogao da govori. Ali bio je živ.
Njegovo čudesno preživljavanje izazvalo je senzaciju širom sveta. Dok su neki odmah poverovali u njegovu priču, drugi su je smatrali previše neverovatnom. Ipak, detaljne istrage meteorologa, okeanografa i medicinskih stručnjaka potvrdile su da je sve što je rekao moguće i verodostojno. Njegova odiseja proglašena je jednom od najneverovatnijih priča o preživljavanju u istoriji.
Hoze Salvador Alvarenga uspeo je da nadvlada ne samo glad, žeđ i razorne prirodne sile, već i zastrašujuću psihološku borbu sa usamljenošću i očajem. Njegova priča, opisana u knjizi “438 dana: Istinita priča o preživljavanju na moru”, postala je simbol neuništive ljudske volje i podsetnik na to koliko daleko čovek može da ide kada mu je život ugrožen. Njegov povratak iz pakla okeana svedoči o neverovatnoj snazi ljudskog duha.
