Postoje ljudi koji su jednostavno rođeni dobri. Zadovoljni su i srećni sa onim što imaju, i ne traže ništa više od Boga osim da im ono što imaju potraje. Jedna od takvih osoba je Zdenka Kučera, koja živi kod Kiseljaka. U razgovoru sa Alenom Avdićem, Zdenka je pričala o tome kako živi u slozi i ljubavi sa svoje tri sestre i tri brata. Kao najmlađa u porodici, ističe da svi međusobno pomažu jedni drugima i brinu se jedni o drugima, smatrajući da je to normalno i poželjno za sve.
- Ističe važnost dobrote i pomoći drugima, ustvrdivši da kada promišlja cjelinu svoje egzistencije, ona se sažima u jedan dan. U odgovoru na upite o pojedincima koji se sukobljavaju sa svojim voljenima ili stvaraju nemir u njihovim životima, ili čak o ženama koje napuštaju svoje obitelji, ona nudi svoju perspektivu:
Neki pojedinci posjeduju osobine koje podsjećaju na takvo ponašanje, uključujući moju vlastitu svekrvu. Pokazivala je slične sklonosti, išla je toliko daleko da se miješala u moj odnos sa svojim sinom, uvjerena da on zaslužuje boljeg od mene. Unatoč tome što su zajedno proveli pet godina u Hamburgu, na kraju je nastavio dalje i našao drugu. Ja sam se ipak uspio sabrati i vratiti u rodni grad. Nakon toga se ponovno oženio, a ja sam s kasnijim partnerom dobila kćer.
Zdenka odiše zadovoljstvom i pozitivom, lišena je bilo kakvog osjećaja zavisti ili sklonosti upuštanju u negativne razgovore ili izjave. Njena sreća i zadovoljstvo očituju se u njenom ponašanju. Odlučila je ne govoriti loše o svojoj svekrvi ili bivšem mužu, jer vjeruje da je prošlost potrebno ostaviti iza sebe i usredotočiti se na sadašnjost.
U današnje vrijeme, jednostavan čin osmijeha nailazi na trenutačnu osudu svijeta, preispitujući namjere iza izražavanja radosti. Žalosno je što mnogi ne uspijevaju shvatiti duboki značaj dobrote u životu.
Na pogrebima sam svjedočio nepobitnoj istini da, unatoč tome što su sve nagomilali, pojedinci na kraju podlegnu svojoj smrtnosti, ostavljajući za sobom sve ovozemaljske posjede. Ova spoznaja mi je usadila dubok osjećaj zadovoljstva i zahvalnosti za ono što trenutno posjedujem, jer je to više nego dovoljno.
BONUS TEKST:
Veoma dug tekst o globalnim klimatskim promenama i njihovim posledicama
Uvod u klimatske promene
Klimatske promene predstavljaju jednu od najvećih pretnji savremenom svetu. Definišu se kao dugoročne promene u temperaturi, padavinama i drugim aspektima Zemljine klime. Ove promene su posledica različitih faktora, uključujući prirodne procese i ljudske aktivnosti. Iako su prirodni klimatski ciklusi postojali milionima godina, ubrzanje klimatskih promena u poslednjih nekoliko decenija pripisuje se uglavnom ljudskim aktivnostima, posebno sagorevanju fosilnih goriva, krčenju šuma i industrijskoj poljoprivredi.
Uzroci klimatskih promena
1. Emisija stakleničkih gasova
Staklenički gasovi (GHG) kao što su ugljen-dioksid (CO2), metan (CH4), i azotni oksidi (N2O) apsorbuju toplotu i zadržavaju je u Zemljinoj atmosferi, čime povećavaju globalnu temperaturu. Glavni izvori ovih gasova su sagorevanje fosilnih goriva za energiju, industrijski procesi, poljoprivreda i otpad.
2. Krčenje šuma
Šume igraju ključnu ulogu u regulaciji klime, jer apsorbuju CO2 iz atmosfere i skladište ga u biomasi. Krčenjem šuma za poljoprivredu, urbanizaciju i drvnu industriju smanjuje se kapacitet prirodnih ekosistema da apsorbuju ugljen-dioksid, čime se povećava koncentracija ovog gasa u atmosferi.
3. Industrijalizacija i poljoprivreda
Industrijski procesi doprinose klimatskim promenama putem emisije GHG, kao i putem zagađenja vode i tla. Poljoprivreda takođe doprinosi emisiji metana, posebno kroz stočarstvo, i azotnih oksida, zbog upotrebe veštačkih đubriva.
Posledice klimatskih promena
1. Povećanje globalne temperature
Jedna od najdirektnijih posledica klimatskih promena je porast prosečne globalne temperature. To dovodi do topljenja polarnog leda i glečera, porasta nivoa mora, i promene u obrascima padavina. Povećanje temperature uzrokuje učestalije i intenzivnije talase vrućine, što negativno utiče na ljudsko zdravlje, poljoprivredu i ekosisteme.
2. Porast nivoa mora
Topljenje polarnog leda i glečera, zajedno sa termalnom ekspanzijom vode zbog zagrevanja okeana, doprinosi porastu nivoa mora. Ovo ugrožava priobalne zajednice i ekosisteme, dovodi do erozije obala, salinizacije zemljišta i vode, i povećava rizik od poplava.
3. Ekstremni vremenski događaji
Klimatske promene povećavaju učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih događaja kao što su uragani, poplave, suše i šumski požari. Ovi događaji imaju devastirajuće efekte na ljudske zajednice, infrastrukturu, ekonomiju i prirodne resurse.
4. Promene u ekosistemima i biodiverzitetu
Promene temperature i padavina utiču na staništa i vrste, dovodeći do promena u biodiverzitetu i distribuciji vrsta. Mnoge vrste se suočavaju sa rizikom od izumiranja zbog gubitka staništa, promene u dostupnosti hrane, i drugih stresora povezanih sa klimatskim promenama.
5. Uticaj na ljudsko zdravlje
Klimatske promene negativno utiču na ljudsko zdravlje na različite načine. Povećanje temperature može izazvati toplotni stres i pogoršanje respiratornih i kardiovaskularnih bolesti. Promene u obrascima padavina mogu povećati učestalost bolesti prenesenih vodom, dok ekstremni vremenski događaji mogu izazvati povrede, smrtnost i mentalne poremećaje.
Odgovori na klimatske promene
1. Mitigacija
Mitigacija podrazumeva aktivnosti usmerene na smanjenje ili eliminaciju emisije stakleničkih gasova. Ovo uključuje prelazak na obnovljive izvore energije kao što su solarna i vetroenergija, povećanje energetske efikasnosti, i zaštitu i obnavljanje šuma. Primena tehnologija za hvatanje i skladištenje ugljenika (CCS) takođe može pomoći u smanjenju emisija.
2. Adaptacija
Adaptacija se odnosi na prilagođavanje društvenih, ekonomskih i ekoloških sistema na neizbežne efekte klimatskih promena. Ovo može uključivati izgradnju infrastrukture otporne na klimatske promene, unapređenje upravljanja vodnim resursima, i razvoj sistema ranog upozoravanja za ekstremne vremenske događaje.
3. Politike i međunarodni sporazumi
Vlade i međunarodne organizacije igraju ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena putem implementacije politika i regulativa. Pariški sporazum iz 2015. godine, na primer, postavlja cilj da globalno zagrevanje bude ograničeno na ispod 2°C u odnosu na predindustrijske nivoe, sa naporima da se zadrži na 1,5°C.
4. Uloga pojedinaca
Pojedinci takođe mogu doprineti borbi protiv klimatskih promena kroz smanjenje ličnog ugljeničnog otiska. Ovo uključuje smanjenje upotrebe fosilnih goriva, podršku obnovljivim izvorima energije, promene u ishrani (poput smanjenja konzumacije mesa), i podršku politikama i inicijativama koje se bore protiv klimatskih promena.
Zaključak
Klimatske promene predstavljaju kompleksan izazov koji zahteva globalnu saradnju i integrisane pristupe. Uz pravilnu implementaciju mera mitigacije i adaptacije, zajedno sa jakim političkim i društvenim angažmanom, moguće je ublažiti najgore efekte klimatskih promena i izgraditi održiviju budućnost za sve. Povećanje svesti, obrazovanje i aktivno učešće svih delova društva ključni su za uspeh u ovoj globalnoj borbi.
