Pravoslavni vernici 4. septembra obeležavaju uspomenu na Svetog mučenika Agatonika, hrišćanskog svetitelja koji je živeo u 4. veku i stradao zbog svoje vere u Hrista. U narodu je ovaj praznik poznat pod imenom Arlijevdan i spada u red značajnih datuma u kalendaru Srpske pravoslavne crkve.
Prema predanju, Sveti Agatonik je živeo u Nikomediji, gde je otvoreno širio hrišćanstvo u vremenu kada su mnogi još bili pagani. Njegova misija nije prošla neopaženo – carevi protivnici hrišćanstva videli su u njegovom radu opasnost za tadašnje društveno uređenje. U doba cara Maksimijana, poznatog po progonu hrišćana, uhapšen je Sveti Zotik sa svojim učenicima. Učenici su najsurovije mučeni i razapeti, a Zotik je sproveden u Nikomediju, gde su vlasti nastavile progon. Tada su uhvatili i Agatonika, zajedno sa grupom hrišćana među kojima su bili Prinkips, Teoprepije, Akindin, Severijan, Zenon i mnogi drugi.
Njihova golgota nije završila hapšenjem. Svi su upućeni ka Vizantiji, ali put je bio težak i smrtonosan. Tokom puta preminuli su Zotik, Teoprepije i Akindin. Sveti Severijan je ubijen kod Halkidona, dok su Agatonika i ostale preživjele doveli u grad Silimvriju u Trakiji. Tamo ih je, pred carem Maksimijanom, čekala konačna presuda. Nakon strašnih mučenja, svi su posečeni mačem, svedočivši do samog kraja svoju veru u Hrista. Njihova žrtva je ostala upamćena kao primer nepokolebljivog hrišćanskog duha.
- Kasnije je u Carigradu podignut hram posvećen Svetom Agatoniku, što je bio znak da je njegova uloga u ranim danima hrišćanstva imala ogroman značaj. Mučeništvo Svetog Agatonika i njegovih saboraca ušlo je u kalendar Crkve kao večna uspomena na veru, istrajnost i snagu duha.
U narodu se praznik Svetog Agatonika povezuje sa vremenom koje se naziva Međudnevnica – period između Male i Velike Gospojine. Ljudi su od davnina verovali da je to posebno doba godine, obeleženo trgovinom, vašarima i saborima. Na Arlijevdan se u mnogim krajevima Srbije okupljao narod, ne samo da bi kupovao i prodavao robu, već i da bi se družio, obnavljao prijateljstva i učvršćivao zajedništvo pred dolazak zime.
Prema običajima, na ovaj dan je bilo poželjno trgovati, jer se smatralo da sve što se kupi donosi napredak kući i domaćinstvu. Stari su govorili da je svaka kupovina na Arlijevdan blagoslovena, pa su ljudi planirali velike nabavke upravo za ovaj dan. Vašari su bili puni šarenila – prodavali su se alati, odeća, stoka, rukotvorine i sve što je domaćinstvu bilo potrebno. Osim toga, susreti na vašarima imali su i društveni značaj – to je bilo vreme kada su se sklapala prijateljstva, dogovarali brakovi i rešavali nesporazumi. Smatralo se da onaj ko ne uđe u mir s komšijama na ovaj dan rizikuje da ga tokom godine prate nesloga i nesreća.
- Verovanja vezana za Arlijevdan svedoče o tome kako su ljudi kroz vekove spajali crkvenu tradiciju sa narodnim običajima. Dok se u crkvama služila liturgija u čast svetitelja, na trgovima i vašarima odvijao se život pun energije, veselja i zajedništva. Tako je praznik dobijao dvostruku dimenziju – duhovnu i narodnu.
Posebno zanimljiv podatak je da je Arlijevdan bio krsna slava velikog srpskog pesnika Jovana Dučića. Njegovi potomci u Trebinju i okolini i danas obeležavaju ovaj dan kao svog porodičnog zaštitnika, čime se nastavlja veza između svetitelja i srpske kulturne tradicije.
Sveti mučenik Agatonik i njegovi saborci svojim životom i stradanjem pokazali su kako vera može biti snažnija od smrti i nasilja. Njihova žrtva nije bila uzaludna, jer je postala nadahnuće mnogima da ustraju u veri i u najtežim trenucima. Istovremeno, Arlijevdan kao narodni praznik podseća da život nije samo materijalno, već i zajedničko iskustvo u kome se vrednuju mir, prijateljstvo i međusobna podrška.
Obeležavanje Svetog Agatonika zato nije samo sećanje na mučeništvo, već i prilika da ljudi iznova prepoznaju važnost sloge i vere u sopstvenom životu. Praznik je most između prošlosti i sadašnjosti, između hrišćanske tradicije i narodnih običaja, i ostaje živo svedočanstvo o tome kako su duhovnost i svakodnevica vekovima išle ruku pod ruku.
