U današnjem članku pišemo o tome kako se Božić slavi u različitim hrišćanskim tradicijama, uzimajući u obzir razlike u datumima proslave i običajima među katolicima i pravoslavnim vernicima. Iako je Božić univerzalno značajan praznik, način na koji se slavi može značajno varirati u zavisnosti od toga koji kalendar se prati.
Katolici koji prate gregorijanski kalendar, Božić slave 25. decembra, dok vernici koji se pridržavaju julijanskog kalendara, među kojima su i Srbi, obeležavaju ovaj praznik 7. januara. Ova razlika u datumima nije jedina stvar koja ih razdvaja, jer su običaji i tradicije povezane sa proslavom Božića takođe različite.
Ipak, ima i onih pravoslavnih crkava, poput Vaseljenske patrijaršije, crkava u Poljskoj, Rumuniji i Grčkoj, koje takođe slave 25. decembra. Iako se datum razlikuje, svi ovi vernici dele duboko poštovanje prema ovom značajnom hrišćanskom prazniku.
Kada govorimo o običajima, treba naglasiti da je za katolike Badnje veče, koje prethodi Božiću, vreme posvećeno pripremama i obredima. Na Badnje veče katolički vernici obeležavaju “Sveto veče” ili “Božićno veče”, dolazeći na poklon jaslama u crkvama, što simbolizuje poklonjenje tri mudraca koji su došli u Vitlejem, prateći najsjajniju zvezdu. Ovaj običaj podseća na putovanje koje je trajalo 40 dana, što je, zanimljivo, isto trajanje božićnog posta, koji završava upravo na Božić.
- Jedan od najlepših trenutaka katoličkog Božića svakako je Ponoćna misa, koja se održava nakon večere. Mnoge porodice postavljaju jaslice i kite božićnu jelku, što su uobičajeni običaji koji se ujedno smatraju simbolima rođenja Isusa Hrista. Zanimljivo je da Ponoćna misa nije samo obred, već i prilika za okupljanje porodice, gde se nakon toga razmenjuju pokloni i čestitke.
Dok katolici slave 25. decembra, pravoslavni vernici ostaju verni tradiciji proslave na julijanski datum, 7. januara. Iako ne slavlje Božić na isti datum, pravoslavci mogu, u zavisnosti od svojih ličnih ili porodičnih veza, biti deo zajedničkih proslava sa katolicima. Ako su u mešovitim brakovima ili imaju prijatelje katolike, mogu zajedno učestvovati u proslavi i razmeni poklona, ali će, ipak, poštovati razlike u crkvenim obredima.
Pravoslavci često praktikuju običaje koji nisu striktno vezani za crkveni ritual, ali koji čine prazničnu atmosferu lepšom. Na primer, mogu ukrasiti jelku i postaviti jaslice, kao i učestvovati u nekim svetovnim običajima kao što je sejanje pšenice u čast Svete Lucije, koji se praktikuje u nekim pravoslavnim zemljama. Ovi običaji nisu deo crkvenih kanona, ali pružaju dodatnu toplinu i mir koji dolaze sa prazničnim periodom.
- Iako pravoslavci na 25. decembar ne idu na katoličke mise, mnogi od njih se odluče na poštovanje katoličkih običaja i mogu se informisati o tradicijama kao što su Ponoćna misa ili “Vitleanske igre” – dramske predstave koje prikazuju rođenje Isusa. U tom smislu, prihvatanje i razumevanje običaja drugih vernika postaje most među tradicijama. Iako ove proslave nisu zvanično priznate kao deo pravoslavnih običaja, važno je poštovati i učiti o običajima drugih.
Kada je u pitanju post, pravoslavni vernici mogu odlučiti da poste na Badnje veče, što je, zapravo, nemrsna večera, slična običajima katolika. Ovaj post nije obavezan, ali se praktikuje u znak poštovanja tradicije. Iako će pravoslavci Božić slaviti kasnije, 7. januara, poštujući svoje liturgijske kalendare, oni mogu u ovom periodu pokazati solidarnost i poštovanje prema katoličkim običajima.
Na kraju, iako datum slavlja i određeni običaji mogu varirati, važno je da svi hrišćani dele istu osnovnu poruku Božića – rođenje Isusa Hrista, koje je simbol nade, ljubavi i zajedništva. Bez obzira na to kada i kako ga slave, za sve hrišćane Božić ostaje centralni trenutak u godini, kada se porodice okupljaju i dele radost i ljubav.
