U današnjem članku želim da vas povedem kroz priču o jednom prazniku koji nas podseća na snagu vere, ali i na slabosti koje svi mi nosimo. Pišem vam ovo iz ličnog doživljaja, jer verujem da u svakoj sumnji postoji prilika da pronađemo još dublji oslonac u Bogu.
Svakog 19. oktobra pravoslavni vernici proslavljaju dan posvećen Svetom apostolu Tomi, koji je u narodu poznat i kao Tomindan. Ovaj praznik zauzima posebno mesto u crkvenom kalendaru jer nas podseća na trenutak u istoriji kada se sumnja pretvorila u najjaču veru. Apostol Toma je ostao upamćen kao onaj koji je posumnjao u Vaskrsenje Hristovo, ali upravo je kroz to iskustvo postao simbol nade, istrajnosti i preobražaja.
Njegova priča nas uči da nije greh postavljati pitanja i tragati za istinom. Kada su mu drugi učenici rekli da su videli Vaskrslog Spasitelja, Toma nije mogao odmah da poveruje. Želeo je da se sam uveri, da svojim očima vidi rane i da dodirom potvrdi ono što mu je bilo teško da prihvati. Njegova sumnja nije bila odraz nevere, već duboke potrebe za istinom. Upravo zato je Gospod ispunio njegovu želju i pokazao mu svoje rane. U tom trenutku Toma je spoznao istinu i izgovorio reči koje su odjeknule kroz vekove: „Gospod moj i Bog moj“.
- Od tada, Toma je postao jedan od najodanijih apostola i širio je reč Božiju sa neverovatnom snagom i hrabrošću. Njegov put nas podseća da i naše sumnje mogu postati most ka dubljoj veri. Kada iskreno tragamo i kada se ne zadovoljavamo površnim odgovorima, tada rastemo i duhovno se preobražavamo.
Na Tomindan se u mnogim domovima vernici okupljaju na molitvu. Posebno mesto zauzima molitva Svetom Tomi, koja se izgovara u tišini i poniznosti. Ona je više od reči – ona je vapaj duše da dobije oči koje vide nevidljivo, da u srcu rodi nadu u Božije milosrđe i da pronađe snagu ljubavi koja je jača od smrti. Ljudi se mole da im ukloni sumnje, da osnaži njihovu veru i podari mir, baš onaj unutrašnji mir koji se ne može kupiti ni steći bez Božije pomoći.
Kroz vekove, narod je Svetog Tomu doživljavao kao zaštitnika svih onih koji se bore sa nesigurnostima. Njegov život i primer podsećaju nas da vera nije uvek laka, ali je upravo u toj borbi njena vrednost najveća. Vera ne znači da nikada nećemo posumnjati, već da ćemo kroz sumnju pronaći put do Boga.
Običaji vezani za Tomindan razlikuju se od kraja do kraja, ali uvek su prožeti poštovanjem i zahvalnošću. Neki odlaze u crkvu i pale sveće, drugi se mole u tišini svog doma. Bilo da je u zajednici ili u osami, ovaj praznik je prilika da čovek zastane i razmisli o sopstvenom životu. Šta je to u šta verujemo? Koje su naše sumnje i kako možemo da ih pretvorimo u snagu? Takva pitanja nisu slabost, već prilika da rastemo.
Zanimljivo je da se Sveti Toma često spominje i kao apostol koji je doneo veru u daleke krajeve, sve do Indije. Njegova misija pokazuje koliko duboko se posvetio širenju Hristove poruke nakon što je pronašao čvrstu veru. Ta posvećenost nas danas podseća da, kada jednom pronađemo istinu, naš zadatak je da je delimo i prenosimo drugima.
- Molitva Svetom Tomi nas podučava i tome da ljubav ima posebnu snagu. Reči molitve nas uče da je ljubav jaka kao smrt, a to znači da samo kroz ljubav možemo nadvladati sve teškoće. Kada se molimo za ljubav, ne mislimo samo na osećaj prema bližnjem, već na onu božansku ljubav koja sve obuhvata i koja daje smisao našem postojanju.
Na Tomindan nas vera vodi ka introspektivnom putovanju. Podseća nas da i kada posumnjamo, nismo izgubljeni. Naprotiv, možda smo baš tada najbliži istini, jer iskreno traganje uvek vodi ka Bogu. Sveti Toma nas poziva da prihvatimo svoje sumnje, da ih iznesemo pred Gospoda i da iz njih izgradimo snagu.
Ovaj praznik nije samo deo kalendara, već živa poruka da vera nije data jednom zauvek, već se neprestano gradi. Kao što je Toma pronašao put od sumnje do najdublje vere, tako i mi možemo pretvoriti svoje unutrašnje dileme u priliku za rast. Njegov primer je poziv da nikada ne prestanemo da tragamo za istinom i da verujemo da nas Bog nikada ne ostavlja.
Na kraju, Tomindan nas uči da su vera, nada i ljubav temelji na kojima gradimo svoj život. Kada se obratimo Svetom Tomi, mi u stvari priznajemo da smo i sami putnici na putu od sumnje do vere. I baš kao što je Toma pronašao mir u Hristu, i mi možemo pronaći utehu i snagu koja će nas voditi kroz sva iskušenja života
