Danas vernici Srpske pravoslavne crkve obeležavaju praznik posvećen sedmorici braće Makaveja i njihovoj majci Solomoni, kao i učitelju Eleazaru. Ovi junaci starozavetnog vremena ostali su u pamćenju kao simbol nepokolebljive vere i spremnosti na žrtvu u ime Božijeg zakona.
Makaveji su živeli u 2. veku pre nove ere, u vremenu kada je Antioh IV Epifan, vladar seleukidske države, pokušavao da nametne paganske običaje narodu Izraela. On je u Jerusalimski hram uneo kip grčkog boga Zevsa i zahtevao od Jevreja da mu se klanjaju. Taj čin bio je ne samo napad na njihovu veru već i pokušaj potpunog poništavanja njihovog identiteta i tradicije.
- Sveštenik Eleazar bio je prvi koji je odbio da izvrši carevu naredbu. Njegova nepokolebljiva odluka da ostane veran Mojsijevom zakonu koštala ga je života. Podvrgnut je surovim mukama, ali nije pristao da pogazi svoje uverenje. Njegova hrabrost bila je primer koji su sledila sedmorica braće – Avim, Antonin, Gurije, Eleazar, Evsevon, Adim i Markel – kao i njihova majka Solomona.
Jedan za drugim, braća su izvođena pred vladara i mučena, ali nijedno nije pristalo da se odrekne svoje vere. Majka Solomona stajala je uz njih sve vreme, bodreći ih da izdrže i ne podležu pritiscima. Njena snaga i spremnost da gleda smrt svoje dece, verujući da će biti nagrađeni večnim životom, ostala je jedan od najsvetlijih primera majčinske odanosti Bogu.
Ovaj događaj iz 166. godine pre nove ere ostao je duboko utkan u istorijsko i duhovno pamćenje naroda. Crkva ga svake godine obeležava liturgijama i molitvama, a vernici ga koriste kao priliku da se podsete koliko su vera i istrajnost važni čak i u najtežim trenucima.
Mošti svetih mučenika Makaveja danas se nalaze daleko od mesta njihovog stradanja – čuvaju se u bazilici Svetog Andreja u Kelnu, u Nemačkoj. Tamo dolaze hodočasnici iz različitih krajeva sveta kako bi se pomolili, verujući u njihovu duhovnu pomoć i zagovor pred Bogom.
- U narodnom predanju ovaj praznik nema mnogo složenih običaja, ali postoji nekoliko značajnih verovanja. Najvažnije se odnosi na bosiljak, biljku koju narod naziva božijom biljkom. Smatra se da bosiljak ima moć da čisti prostor, donosi mir i štiti dom od zla. Na ovaj dan preporučuje se da se u kuvana jela doda bosiljak, ili da se koristi za inhalaciju, jer se veruje da njegov miris pročišćava dušu i telo.
Takođe, veruje se da je ovo posebno dobar dan za sadnju bosiljka. Bilo da ga posadite u dvorištu, na balkonu ili prozorskoj dasci, bosiljak se smatra čuvarom doma. Njegovo prisustvo navodno privlači blagostanje i sreću, a odbija nesreću i loše uticaje.
Priča o Makavejima ima snažnu poruku koja prevazilazi istorijski okvir. Ona govori o borbi između prinude i slobodne volje, o odlučnosti da se brani ono što je sveto bez obzira na cenu. Ovi mučenici su izabrali put bola i smrti, verujući da je bolje izgubiti život nego izneveriti Boga. Njihova žrtva podseća nas da su moralna snaga i poverenje u veru vrednosti koje ne gube na značaju, bez obzira na vreme i okolnosti.
Majka Solomona zauzima posebno mesto u ovoj priči. Njena nepokolebljivost, hrabrost i spremnost da podrži svoju decu u najtežem času učinili su je simbolom majčinske ljubavi koja prevazilazi strah od gubitka. U mnogim narodnim pesmama i pripovestima, ona se pominje kao primer žene čije srce i vera nisu poklekli pred najtežim iskušenjem.
Danas se u crkvama čitaju delovi iz Knjige o Makavejima, koji podsećaju vernike na njihovu veru i žrtvu. Vernici pale sveće, mole se za snagu i postojanost, i u tišini razmišljaju o sopstvenim izazovima i iskušenjima.
Praznik braće Makaveja nije samo crkveni spomen na davne događaje – on je i poziv na lično preispitivanje. Koliko smo spremni da istrajemo u onome što smatramo ispravnim? Koliko smo spremni da branimo svoje vrednosti, čak i kada je cena visoka? Odgovori na ta pitanja daju smisao ovom danu i čine ga važnim delom duhovnog života pravoslavnih vernika.
Njihova priča ostaje večna inspiracija – svedočanstvo da hrabrost, vera i čista savest mogu nadvladati svaku silu, pa čak i samu smrt.
