Uskrs (ili Vaskrs, kako se često naziva na Balkanu) je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji slavi pobjedu života nad smrću, odnosno uskrsnuće Isusa Hrista. Ovaj praznik ima duboko versko značenje, ali je u mnogim kulturama i tradicijama povezan sa različitim običajima, simbolima i ritualima.
Pravoslavni vernici 3. februara 2025. godine obeležavaju Bele ili Velike poklade, praznik koji se slavi uoči početka Vaskršnjeg posta. Ovaj dan predstavlja završni trenutak pred period postа i pokajanja, kada vernici nastoje da uđu u post bez greha, čiste duše i tela. Bele poklade su poznate kao dan radosti i slavljenja, kada se šire smeh, zabava, muzika, i ples. Ovo je vreme kada se svi okupljaju u veselju, a šale i smeh dominiraju atmosferom, stvarajući osećaj zajedništva i radosti pred predstojeći post.
U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, sa naglaskom na jela koja uključuju belu hranu, poput sira, jaja, mlečnih proizvoda i drugih mrsnih specijaliteta. Sam naziv „Bele poklade” potiče od ove bele hrane koja dominira trpezom na ovaj praznik. Ovaj dan je poslednja prilika za uživanje u bogatijoj hrani pre nego što post počne, i često je ispunjen raznovrsnim jelima koja su uživanje za sve prisutne.
U prošlim vremenima, običaj je bio da se deca maskirana kao razne figure šetaju po selima i gradovima, pevajući, zabavljajući se i tražeći jaja. Taj običaj nosi simboliku zajedništva i veselja, ali i povratka u detinjstvo, kada su maske i šale bile deo kolektivnog iskustva. Stariji su darivali decu slatkišima i poklonima, dok su deca obradovala svoje domaćine pesmama i plesovima. Ova maskirana povorka bila je način da se obeleži praznik i stvori duhovna veza među generacijama.
Ovaj dan se takođe smatra prilikom za praštanje. Smatra se da treba oprostiti drugima, kako bi se pripremili za period posta, kada se očekuje duhovno očišćenje i unutrašnja smirenost. Praštanjem se čisti duša i priprema za Veliki post, kada je važno uzdržavati se od hrane, ali i od loših misli, reči i dela. Ove tradicije pomažu vernicima da se oslobode negativnih energija i da uđu u period posta sa čistim srcem i dušom, spremni za dublje duhovne prakse.
BONUS TEKST:
Uskršnji post 2025. godine počinje u ponedeljak, 3. marta, i traje do subote, 19. aprila, kada se završava liturgijom na Veliku subotu, uoči Uskrsa, koji te godine pada na nedelju, 20. aprila. Ovaj post je jedan od najstrožijih u pravoslavnom kalendaru i traje sedam nedelja, pri čemu svaka nedelja ima svoja specifična pravila i izazove.
Post u ovom periodu je vrlo ozbiljan duhovni zadatak, a pored uzdržavanja od mrsne hrane, važno je da vernici praktikuju uzdržavanje i od loših misli i dela. Ovaj post ne znači samo odricanje od hrane, već i od svega što može da povuče čoveka ka grehu. Post se smatra prilikom za dublje duhovno usmerenje i čišćenje duše.
Otac Ljuba Ranković je istakao kako post nije samo fizičko uzdržavanje od hrane, već i od mnogih drugih stvari koje zagađuju dušu. Prema njegovim rečima, veći podvig je obuzdati jezik, jer je jezik često izvor zla i nepokajanja. On citira reči Svetog vladike Nikolaja, koji je rekao da je „bolja slanina u postu nego greh mnogogovorljivosti“. Prema ovom učenju, važno je da u postu ne samo da se izbegava grešna hrana, već i grešna dela, uključujući loše reči koje mogu izazvati podelu i nesreću
