Oduvek su Nikolu Teslu nazivali “čudom na zemlji”, “neshvaćenim i posebnim genijalcem”, a njegova bezvremenska otkrića u tolikoj meri su zadivila svet da su se o njemu pričale raznorazne teorije od one “da je poslat od samog Boga”, pa sve do one da nije sa ove planete.
Koliko je teorija o Božjem poslanju ipak izvesnija, neki bi se složili, otkrio je dnevnik Teslinog oca, sveštenika Milutina, koji je ovaj zapis napisao tačno goinu dana pre rođenja svog sina. “Lepi fenomen daje prostome narodu povoda od svake ruke suditi, umnijemu zritelju pak ostala je muka ta što ga se nije mogao sit nagledati, jer ovo pojavljenje Božije prirode toliko je trajalo, koliko bi čovijek mogao tako rekuć šinuti dlanom o dlan.” Bila je velika vrućina i vazduh ladana, nebo se smešilo i zvezde sjajile kako igda, najedanput, blisnu od strane istoka, i kao kad bi zabuktalo trista luča potegnu na zapad, zvezde ukloniše se, i bi reći sva priroda stade.
Pojavi se preko svoda neba prolazeći činilo se je tao blizu, kao da bi ga iz praće dovatiti mogao, a čulo se je kao daleko vodopad i prosupajući od sebe varnice ostavljalo je modre pruge za sobom, i kad je šmrknulo za prvi breg, zaorilo je tamo, kao da se srušila kakve velika kula, o taj odjek protezao se je u elebitu na južnoj strani zadugo. Potom je obuze časkom pomrčina i mirijade svetlina nebesnija ostadođe prebliđene od lica ovog malog Božijeg fenomena.
Ono što je zanimljivo jeste to što Milutin Tesla izveštava o Božjem fenomenu 30. juna 1855 godine, po starom kalendaru. Taj fenomen pojavio se nad Smiljanskom dolinom na Petrovdan te iste godine, a posle godinu dana, sledeće 1856. godine rodio mu se sin Nikola.
