Elena je imala samo sedamnaest godina kada je verovala da je pronašla ljubav svog života. Udala se za tridesetogodišnjeg muškarca koji joj je obećavao sigurnost.
Elena iz Rusije bila je tek sedamnaestogodišnja devojka kada se udala za Jevgenija, tada tridesetogodišnjeg muškarca. Njihov brak, koji je započeo u strasnom zanosu, vrlo brzo se pretvorio u noćnu moru. Kada je Elena bila u devetom mesecu trudnoće, Jevgenije ju je iznenada napustio, ostavljajući je samu u najosetljivijem periodu njenog života.
Seća se koliko joj je bilo važno da sinu da ime po svom pokojnom ocu, koji je preminuo pre nekoliko godina. Međutim, Jevgenije je bio potpuno protiv toga i uporno je zahtevao da dete nosi njegovo ime. Njihove svađe oko toga postale su toliko burne da je, u trenutku besa, odlučio da je ostavi. Elena je ostala sama, napuštena i očajna, bez ikakve podrške od čoveka koga je volela. Ni nakon rođenja sina, Jevgenije nije želeo da upozna dete niti da dođe po njih u porodilište.
- Dok je pokušavala da se izbori s bolom i brigom oko bebe, nije mogla ni da nasluti da joj predstoji još veće razočaranje. Kada je njen sin, Nikita, imao svega dva meseca, Jevgenije se neočekivano pojavio sa željom da se pomiri. Elena je odbila da ga vidi, a tada je njena majka predložila da ona razgovara s njim umesto nje, kako bi zaštitila ćerku i unuka. To je delovalo kao logična odluka, budući da je baka želela najbolje za svoju porodicu.
Ali ono što je usledilo zapanjilo je Elenu do srži. Nakon razgovora u kolima s Jevgenijem, njena majka se vratila s neverovatnim vestima: „Udajem se.“ Zbunjenoj Eleni se svet okrenuo naglavačke. Pokušala je da shvati o čemu govori, ali usledio je još veći šok kada je čula objašnjenje: „Ne razumeš. Udajem se za Jevgenija.“
U samo jednom trenutku Elena je izgubila i muža i majku. Bez oslonca, sa bebom u naručju, napustila je porodičnu kuću i krenula da sama gradi život. U danima koji su sledili nije mogla da prestane da razmišlja o tome kako nije primetila ni najmanji znak bliskosti između svoje majke i muža. Istina, živeli su zajedno skoro godinu dana pod istim krovom, ali nikada joj nije palo na pamet da bi mogla postojati neka skrivena veza.
Meseci su prolazili u stanju potpune emocionalne traume. Svakog dana se pitala gde je pogrešila i kako je dopustila da joj se svet sruši. Ipak, vremenom je skupila snagu da krene dalje. Zaposlila se, Nikita je krenuo u vrtić, a ona je učila da živi dan po dan, bez osvrtanja na prošlost.
- Pet godina kasnije, Elena se ponovo udala. Sa svojim drugim mužem dobila je još dvoje dece, a on je Nikitu prihvatio kao sopstvenog sina. U njihovom domu napokon je zavladala toplina i mir koji je dugo tražila.
S druge strane, priča o Jevgeniju i njenoj majci završila se neslavno. Njihov brak nije trajao duže od šest meseci. Kada je Jevgenije pronašao mlađu ženu, ostavio je Eleninu majku, koja je ostala sama u porodičnom stanu. Taj stan, u kome je nekada Elena živela, bio je isti onaj iz kojeg ju je njena majka izbacila onog trenutka kada je pristala da se uda za njenog zeta.
Elena nikada nije krila od sina istinu o njegovom ocu. Kada je Nikita napunio dvadeset godina, poželeo je da ga kontaktira. Međutim, pokušaj da uspostavi vezu završio se bolno. Sa druge strane telefonske linije čuo je hladan glas: „Dečko, ne zovi me. Nisam ti ja otac.“
Ove reči su mu ostavile gorak ukus, ali Nikita je imao porodicu koja ga je volela i pružala mu sigurnost. Elena je znala da su oni troje – ona, njen muž i njihova deca – uspeli da izgrade dom u kome nema mesta za izdaju ni za hladnoću kakvu je iskusila u prošlosti.
