O gastrabajterima sa ovih prostora su do sada ispričane apsolutno sve priče, te su snimljene mnoge pesme ali i filmove. O njihovom neukusu se može jako puno raspredati ali isto tako sa druge stane, jednostavno to je njihov život i oni mogu da rade šta ih je volja sa njihovim parama. Mi danas govorimo o jednom takvom selu, koji se nalazi nedleko od Šapca, a poznato je u skoro celoj Srbiji.
Jakoveliki broj kuća je od ljudi koji rade u Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj i mnogim drugim evropskim državama. Ovo se selo nalazi na pola puta između Valjeva i Šapca, a zove se Draginje. Većina kuća je izgrađeno od beloga kamena, a na fasadma su uglavnom gipsani lavovi i veliki medvedi, kao i sokolovi i labudovi, a celo selo se proslavilo sa njima. Versaće pločice. Lui Viton zavese, samo su neki od detalja koji se nalaze u ovom možda i najbogatijem selu u Južnom delu Srbije. Slađa Damjanović je sada vež žena u penziji, a o svim seljanima zna apsolutno baš sve. “Prvu takvu kuću sa ukrasima i gipsanim lavovima sagradio je pre nekoliko decenija koordinator Roma u selu.
Posle toga su svi krenuli da prave takve kuće. Sada skidaju beli kamen da bi stavili fasadu, najpopularnija je sjajna, kad se kuća presijava na suncu. Mnogo se ulaže u ograde od kovanog gvožđa za koje se daje po 15.000 evra. Najviše se voze “mercedes” i “bmv” džipovi. Najvažnije je imati firmirane zavese, pločice, nameštaj. Iako dođu samo na deset dana godišnje, žele da imaju bazen u dvorštu. Sve to donose iz Austrije i puno košta. Hoće da se zna za šta rade” – kaže Slađana.
