Svaka osoba zaslužuje poštovanje, a način na koji komuniciramo odražava naše stavove i vrednosti. Poštujmo jedni druge, jer jezik nije samo sredstvo komunikacije, već i odraz našeg odnosa prema svetu.
U srpskom jeziku način obraćanja kroz upotrebu „ti“ ili „vi“ često nosi mnogo dublje značenje od same gramatike. Ova razlika odražava društvene hijerarhije, predrasude, procjene statusa i nevidljive podele unutar društva. Iako se formalno smatra da je „vi“ znak poštovanja, a „ti“ izraz bliskosti, u praksi granice između njih nisu tako jasne i jednostavne.
Jedan svakodnevni primer osvetljava kompleksnost ove pojave. U beogradskom kafiću, mladić se obraća konobaru rekavši: „Mladiću, šta si ‘ti’ studirao – matematiku?“ Konobar odgovara tiho, ali dostojanstveno da je mašinski inženjer. Ovaj odgovor ne izaziva samo iznenađenje, već i emotivnu reakciju – kako to da obrazovan čovek danas radi kao konobar, dok mu se istovremeno uskraćuje osnovni nivo poštovanja kroz jezik?
- Korišćenje „ti“ prilikom obraćanja konobarima, pekarima, monterima, socijalnim radnicima ili šalterskim službenicima ukazuje na nepisanu klasnu podelu koja se reflektuje kroz jezik. Mnogi od tih ljudi su visoko obrazovani ili makar jednako školovani kao oni kojima se obraćamo sa „vi“, ali društvena percepcija njihove pozicije ih stavlja na niži nivo dostojanstva, pa se i jezički tretman menja.
Zanimljivo je da se poštari, taksisti, čistačice ili prodavačice gotovo uvek oslovljavaju sa „vi“, iako obavljaju slične ili manje plaćene poslove. Ova jezička nelogičnost otkriva duboke društvene obrasce, gde zanimanje, a ne sama osoba, određuje stepen poštovanja koje joj se ukazuje.
Postavlja se pitanje zašto su čuvar banke, trgovac ili medicinska sestra često oslovljeni sa „ti“, dok su nastavnici, apotekari ili poštari često oslovljeni sa „vi“, iako ti drugi ponekad imaju jednaku ili čak nižu obrazovnu spremu? Odgovor nije lak, ali pokazuje kako se poštovanje u javnom prostoru neravnomerno raspoređuje. Sociolingvistički gledano, izrazi „ti“ i „vi“ nisu samo gramatičke forme već služe kao alati za klasifikaciju ljudi u svakodnevnim interakcijama. Kroz ove izraze prenosi se poruka o tome ko je vredan pažnje, ko zaslužuje poštovanje, a ko se doživljava kao manje važan. Ovakva praksa ima emocionalne i psihološke posledice, naročito za one koji svakodnevno trpe jezičko umanjivanje svog dostojanstva.
- Posebno je izražena nevoljnost ljudi da šalterske radnike, medicinske sestre, službenike PIO fonda i druge javne radnike oslovljavaju sa „vi“. Ova situacija je vidljiva u brojnim svakodnevnim kontekstima – od redova u poštama do bolničkih hodnika. Osobe koje čekaju na recepte, informacije ili usluge često ne koriste formalni oblik, iako su u zavisnoj poziciji od tih radnika.
Profesor iz Kragujevca, upitan o ovoj pojavi, iskreno priznaje da mu do sada nije padalo na pamet da sve te ljude kategorizuje kroz upotrebu „ti“, i da ga ta spoznaja zbunjuje. Takvi uvidi pokazuju koliko su jezičke navike nesvesne, ali duboko ukorenjene. Iako su mnogi među taksistima, trgovcima ili medicinskim sestrama završili četvorogodišnje školovanje, neki bivaju tretirani dostojnim „vi“, dok drugi ostaju na nivou neformalnog oslovljavanja, iako obrazovne razlike često nisu ključne.
Pored jezičke nepravde, tema se dotiče i zdravstvene odgovornosti, posebno u kontekstu letnjih meseci. Stručnjaci upozoravaju na rizike naglih temperaturnih promena, posebno usled nepravilnog korišćenja klima uređaja. Preporučene temperature kreću se između 24 i 27 stepeni, dok razlika između unutrašnje i spoljašnje temperature ne bi trebalo da prelazi pet do sedam stepeni.
Velike temperaturne razlike, na primer između klimatizovane prostorije i spoljašnje vrućine, mogu izazvati kardiovaskularne probleme, naročito kod hroničnih bolesnika, starijih osoba i onih koji koriste kontinuiranu terapiju. Takođe, dugo sedenje ispod klima uređaja, posebno u znojavoj odeći, može dovesti do išijasa i drugih bolova u leđima. Naglašava se i važnost redovnog čišćenja filtera klima uređaja, jer zapušteni uređaji mogu postati leglo bakterija, alergena i plesni, što dodatno ugrožava zdravlje.
Zajednička nit kroz obe teme jeste odgovornost prema drugima – bilo kroz način na koji biramo reči u obraćanju, bilo kroz brigu o sopstvenom i tuđem zdravlju. Svaki oblik poštovanja, bilo da je verbalni ili fizički, predstavlja osnovu za zdravo i funkcionalno društvo. Upravo ta briga i pažnja prema drugima grade mostove razumevanja, uklanjaju predrasude i jačaju međuljudske odnose. Na kraju, način na koji koristimo jezik nije samo odraz naših reči, već i ogledalo naših vrednosti i stavova prema svetu oko nas.
