Iako je promenio datum druženja s beogradskom publikom, Željko Samardžić nije promenio svoje stavove, ni prema muzici, ali ni prema životu. Njegova posvećenost umetnosti i nepokolebljiva vera u svoje principe su ostali nepromenjeni. Nekada je pevao za 8. mart i zbog toga ga obožavaju pripadnice lepšeg pola.
Pre trideset godina, Željko Samardžić se našao na izboru za jugoslovenskog predstavnika na Evroviziji. Tada je bio pevač grupe i izgledao je potpuno drugačije u odnosu na današnji izgled.
Iako je još kao dečak uživao u muzici, Željko Samardžić je postao ugostitelj i uživao u mirnom životu u svom rodnom Mostaru. Međutim, ratna stradanja su ga primorala da napusti svoje ognjište i krene u nepoznato, a nije ni slutio da će ga nakon svih muka čekati slava i blagostanje.
Detinjstvo Željka Samardžića bilo je obeleženo ljubavlju prema muzici, iako to nije bila ideja koja se dopadala njegovom ocu, strogoj figuri u porodici. Sa podrškom majke Nade, koja je sama prelepo pevala sevdalinke, Željko je koračao ka svojim muzičkim snovima. Ipak, ozbiljnu muzičku karijeru započeo je tek nakon što je rat primorao njegovu porodicu da napusti Mostar i preseli se u Beograd.
Rođen je 3. oktobra 1955. godine u Mostaru kao treće dete u porodici. Putujući za različitim gradovima zbog očevog posla, Željko je sticao raznolika iskustva koja su uticala na njegov razvoj kao umetnika. Pamti i teške trenutke, kao što su batine koje je zaradio od oca zbog izlaska na koncert Arsen Dedića, dok je još bio u osnovnoj školi. Ipak, muzički talenat koji je nasledio od majke, ostao je neraskidivi deo njegovog identiteta.
“Kada se osvrnem na svoj život, ponekad se čini kao da gledam film čija se radnja odvija van moje kontrole. Nikada nisam pokušavao da predvidim svoj najveći životni uspeh. Popularnost me jeste promenila, ali smatram da sam se promenio na bolje. Ne mogu biti skroman kada je reč o mojoj karijeri, ali porodica i dom ispunjen ljubavlju su mi najveće bogatstvo. Zahvalan sam Bogu na svemu što mi je pružio, a posebno na podršci Beograda i moje publike. Danas, gledajući unazad, osećam zadovoljstvo i sreću što sam imao priliku da radim ono što volim i što sam okružen ljubavlju svoje žene. Ja sam zaista srećan čovek!” rekao je Samardžić za Glossy.
BONUS TEKST;
Sedim na ivici parkovane klupe, dok sunce polako zalazi iza oblaka na horizontu. Vetar blago mrsi moju kosu, dok mi misli lutaju kroz prostranstvo sećanja. Svežina prolećnog vazduha donosi mi osećaj slobode i mira, dok sećanja na prošla vremena lagano izranjaju iz dubina moje svesti.
Osećam toplinu prošlih leta, kada smo se kao deca igrali bezbrižno po livadama, gde su naše maštarije bile granice neistraženog sveta. Sećam se kako smo jurnuli za svakim leptirom i skakavcem, istražujući svaki pedalj naše male oaze slobode.
Prolazeći kroz vrtlog uspomena, došlo mi je u sećanje i ono čuveno osećanje uzbuđenja pred svaki izlazak u grad. Ulica je bila poput otvorenog pozornica, gde smo se svi mi, mladi zaljubljenici u život, prepustili ritmu noći. Muzika je pulsirala kroz naše vene, dok smo koračali kroz vreli asfalt, puneći svaki trenutak smehom i veseljem.
Nikad neću zaboraviti one divne trenutke deljenja snova i tajni sa svojim najbližim prijateljima, dok smo sedeli oko logorske vatre ili prosto ležali na travi gledajući u zvezdano nebo. Bila su to vremena kada smo verovali da je sve moguće, kada smo se nadali i sanjali, gradeći mostove od naših najlepših snova.
Ipak, putovanje kroz prošlost nije samo čist nostalgija. Tu su i izazovi koje smo prevazišli, trenuci bola i suočavanja sa gubicima. Ali čak i kroz tamu, sećanja na podršku voljenih i hrabrost koju smo pronalazili u sebi, pružaju mi snagu da nastavim dalje, s punim srcem i odlučnošću da svaki novi dan dočekam sa osmehom.
Dok se polako bledi poslednji zrak sunca, osećam unutrašnji mir koji dolazi sa prihvatanjem prošlosti, sa svim njenim blagodetima i izazovima. U ovom trenutku, park postaje više od samo mesta za šetnju. Postaje prostor gde se sećanja i sadašnjost spajaju, gde prošlost i budućnost dobijaju novu dimenziju.
Zato, dok se opraštam sa još jednim danom, zahvaljujem svim uspomenama koje sam izgradila, svim ljudima koji su mi bili deo života i svim lekcijama koje sam naučila. Jer svaka prošlost nosi u sebi moć da oblikuje našu budućnost, da nas učini jačima, mudrijima i spremnijima da kročimo hrabro u sutrašnji dan.
