U današnjem članku kao što ste mogli da vidite po samom naslovu vam donosimo jednu jako zanimljivu i interesantnu priču, a koja se tiče srpskih prezimena. Na internetu imamo priliku da pronađeo dosta informacija o tome kada su i kako nastala srpska prezimena, i sve što treba da znamo vezano za to, a što verujemo da većina vas zna porelo svog prezimena, ipak verujem da neke detalje koje vam mi u nastavku donosimo ipak niste znali.
U Srbiji ćete najčešće naići na nekoga ko se preziva Jovanvić, Stojanović, Pretrović i slično, ali sa druge strane ipak imamo i ona malo čudnija prezimena kao što su to Smrzlić, Studen, Krešoje i slično. Ranije nije ni bilo prezimena, pa su tada srbi i narodi sa balkana dodavali naziv plemena iz kojih poteču, i to sve do 1842. godine kada je knez Aleksandar Karađorđević naredio da se prezimena uvedu kao obavezan vid identifikacije, tako da su preziena najčešće nastajala po imenu oca, zanimanju roditelja, mesta u kojem je porodica živela, ali i po očeviom nadimku.
Tako mi u nastavku donosimo neka jako zanimljiva prezimena koja su nastala a verujemo da ćete se na neka od njih slatko nasmijati. Tako su u Budimu Srbi nosili prezimena kao što su to Gužva, Debeljković, Erceglija, Živin, Kljakavi, Kobila, Tot, ali i Majstor, Mali, Šteta, Čupavi i Čarapa. Dok su neobična prezimena poreklom iz Hercegovine, a koja se mogu čuti i u Srbiiji, recimo kao što su: Agbaba, Guzina i Guzičić, Istinić, Prdić, ali i Zaklan i Prdavica. Također, tu je i prezime Habenšus, Avram, Tupeša, ali i Jakuš, Šipka, Kartal, Bencuz i Drakul. To može da zvuči smešno i kada se nekme predstavite, pa uz svoje ime glasn izgovorite prezime Zver, Osoba, Četnik, Kuga, Dronjak ili pak Bu.
