U današnjem članku pišemo o Halidu Bešliću, legendarnom pevaču čiji je odlazak na vječni počinak ostavio dubok trag u muzičkom svetu, ali i u srcima svih koji su ga voleli i poštovali.
Osim što je bio poznat po svojoj muzici, Halid je bio i čovek koji je uvek pomagao i širio ljubav prema drugima. Međutim, iza njegove pozitivne javne slike, postojala je jedna ne baš srećna priča – sukob sa kolegom sa estrade, koji je dugi niz godina bio tema medijskih spekulacija.
- Na sahrani Halida Bešlića, koja je bila ispunjena emocijama i poštovanjem, pojavila se i osoba sa kojom je Halid godinama bio u lošim odnosima. Iako se dugo spekulisalo da se neće pojaviti, upravo je njegov dolazak izazvao najviše pažnje, ali i poštovanja. Naime, Halid je došao da odaje počast kolegi sa kojim je bio u ozbiljnom sukobu. Njihov sukob je u prošlosti punio novinske stupce i izazivao lavinu komentara, ali sada je sve to stajalo u pozadini, jer su emocije i ljudskost prevladali.
Halid nije davao izjave i nije želeo da bude u centru pažnje, ali njegov dolazak je bio dovoljno snažan signal da se shvati koliko mu je bilo teško. Približio se porodici preminulog, izgovorio tiho saučešće, a zatim je stajao pored kovčega, prekrižio se i pomolio, čime je pokazao duboku unutrašnju bol i poštovanje prema svom kolegi. U tom trenutku, mnogi su zaplakali jer su shvatili da iza njihovog sukoba nije stajala mržnja, već nesporazum koji je Halid odavno oprostio.
Nekada su njih dvojica bili nerazdvojni, zajedno nastupali, delili pesme, turneje, ali i privatne trenutke. Međutim, došlo je do nesuglasica koje su počele zbog pogrešnog tumačenja jedne izjave koja je dospela u medije. Reči su bile preoštre, ponos je prevladao, a prijateljstvo se gasilo. Iako su se razdvojili, nikada nisu jedno o drugom govorili ružno. Uvek su birali reči i međusobno se poštovali, uprkos tome što više nisu bili u kontaktu.
Na sahrani je Halid dugo stajao pored groba, zamišljeno gledajući u zemlju, kao da u sebi vodi razgovor sa onim koga više nema. Neki su čuli kako tiho izgovara: „Sve sam ti halalio, brate.“ Ta rečenica je odjeknula među prisutnima i mnoge ganula do suza, jer je bila sažetak svih emocija, žalosti, ali i mira koji dolazi uz oproštaj. Nije bilo potrebe za dodatnim objašnjenjem – u tom jednostavnom izgovoru ležala je čitava priča o pomirenju.
- Halidov gest je kasnije komentarisalo mnogo njegovih kolega i prijatelja iz sveta muzike. Neki su rekli da je to pravi primer ljudskosti i veličine, jer Halid nije nosio mržnju u srcu. Ovaj trenutak je bio podssetnik svima da su nesporazumi i sujete prolazne, ali da ono što ostaje – to su zajedničke godine, pesme i emocije koje su delili sa publikom. To je bio pravi primer kako istinska veličina čoveka ne dolazi od broja pesama i nagrada, već od sposobnosti da oprosti i krene dalje.
Nakon sahrane, Halid nije ostao duže. Tiho je otišao, bez reči, kao da je želeo da taj čin oproštaja ostane ličan, daleko od medijske pažnje. Kasnije su prijatelji rekli da je Halid bio duboko pogođen situacijom, ali i da je osećao olakšanje jer je uspeo da ode i oda poštovanje čoveku sa kojim je nekada bio blizak.
U vremenu kada je estrada često puna rivalstava i sukoba, Halid Bešlić je pokazao da je moguće ostati ljudski, empatičan i spreman na oproštaj. Njegova tiha prisutnost na sahrani bila je snažnija od bilo kakve izjave, i to je ono što je mnoge dirnulo. To je bio trenutak koji će ostati zapamćen kao primer istinske ljudskosti, u kojem su rivalstva postala nevažna, a veća je bila ljubav prema muzičkoj umetnosti i međusobno poštovanje.
I dok je Halid polako odlazio niz stazu groblja, mnogi su komentarisali da je upravo tada zatvoreno jedno poglavlje njegove karijere. Poglavlje koje je nosilo gorčinu, ali koje je sada zamijenila tišina, mir i sećanje na dva velika umetnika koja su, makar na kraju, ponovo bila spojena kroz ljudskost. Halid Bešlić je još jednom pokazao da je najveća snaga u tome kada smo sposobni da oprostimo, i da ljubav prema porodici, prijateljima i umetnosti nije u tome koliko puta padnemo, već koliko puta se podignemo
