Danas se u okviru pravoslavne tradicije, posebno među vernicima Srpske pravoslavne crkve, obeležava dan posvećen Svetom velikomučeniku Nikiti, svecu koji je ostavio dubok trag u istoriji hrišćanstva i u duhovnom pamćenju verujućeg naroda.
Njegova životna priča, prožeta verom, stradanjem i herojskim podvizima, do danas inspiriše i podseća na snagu čiste i nepokolebljive vere.Sveti Nikita je poreklom bio Got, narod koji je u to vreme naseljavao područja istočne Evrope. Odrastao je u duhu hrišćanstva i bio je učenik poznatog episkopa Teofila Gotskog, koji je, prema istorijskim izvorima, učestvovao i na čuvenom Prvom Vaseljenskom saboru, održanom 325. godine u Nikeji. Taj sabor bio je jedan od ključnih događaja za ranu crkvu jer je definisao osnove pravoslavne vere, uključujući borbu protiv jeresi.
- U to vreme, hrišćani su bili izloženi brojnim progonima, a jedan od najokrutnijih gonitelja bio je gotski knez Atanarik, poznat po svojoj netrpeljivosti prema novoj veri. Kada su progonstva počela da uzimaju maha, Sveti Nikita nije mogao da ćuti. Odvažno je stao pred Atanarika i otvoreno ga osudio zbog bezbožnosti, okrutnosti i nepravednog odnosa prema hrišćanima. Taj čin hrabrosti predstavljao je znak duboke vere, ali i spremnosti da se za istinu plati najveća cena.
Uhapšen i suočen s mučenjima, Sveti Nikita nije pokazivao strah. Naprotiv, kako su muke bile teže, tako je i njegova vera postajala jača. Neprestano se molio, zahvaljivao Bogu i izgovarao molitve čak i dok je trpeo fizičke boli. Njegov um bio je, kako predanje kaže, potpuno uzdignut i posvećen Bogu. Zanimljiv detalj iz njegovog života jeste da je ispod svoje odeće, na grudima, nosio ikonu Presvete Bogorodice sa malim Hristom koji u rukama drži krst. Ova ikona za njega nije bila samo simbol, već lični izvor utehe i snage. Predanje kaže da mu se Bogorodica lično javila i utešila ga u najtežim trenucima.
Konačno, nakon brojnih mučenja, mučitelj ga je bacio u oganj, verujući da će tako uništiti njegovo telo i ugasiti njegovu veru. Međutim, dogodilo se čudo – iako je preminuo, njegovo telo ostalo je netaknuto od vatre. To je bio još jedan znak svetosti i potvrda njegove nebeske nagrade. Njegov prijatelj po veri, Marian, uspeo je da prenese telo svetitelja iz oblasti gde su živeli Goti – današnje Vlaške i Besarabije – u daleku Kilikiju, oblast u današnjoj Turskoj. Tamo, u gradu Mopsuest, sagradio je crkvu u njegovu čast i položio mošti Svetog Nikite, koje su ubrzo postale poznate po čudotvornoj moći.
- Godina njegove smrti beleži se kao 372. godina, a njegovo ime se od tada slavi među pravoslavnim hrišćanima kao simbol čvrste vere, borbe protiv nepravde i neugasive nade. Njegov primer i danas nosi snažnu poruku o tome kako pojedinac, verujući u istinu i pravdu, može nadjačati i najstrašnije sile zla.
U okviru narodnih običaja, ovaj dan takođe ima praktičan značaj. Prema srpskom običajnom kalendaru, kraj septembra je tradicionalno vreme kada se završavaju sezonski radovi u baštama i priprema se zimnica. Ljudi ovaj dan doživljavaju kao znak da je poslednji trenutak za konzerviranje voća i povrća, kako bi se obezbedila hrana za zimu. Tako duhovna i svakodnevna dimenzija ovog dana ostaju povezane, pokazujući kako su vera i život u narodu oduvek išli ruku pod ruku.
Za vernike, današnji dan je više od običnog datuma – to je vreme molitve, sećanja i obnove duhovne snage, inspirisane žrtvom Svetog velikomučenika Nikite. Njegova svetla uspomena i danas gori u srcima onih koji u veri nalaze nadu, hrabrost i snagu da se suoče sa svakodnevnim izazovima.
