Danas Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju praznik Svetog Stefana Letnjeg, koji se u narodu još zove Sveti Stefan Vetroviti. U narodnoj tradiciji ovaj dan je povezan sa verovanjem da vetar ima posebno dejstvo, pa se savetuje oprez da ne odnese seno, slamu ili ne donese bolesti.
Ljudi su od davnina poštovali ovaj datum kako bi izbegli nesreće i sačuvali blagostanje u domaćinstvu.Crkva se na ovaj dan seća prenosa moštiju Svetog Stefana Prvomučenika na Sion, gde su položene i gde počivaju. Sveti Stefan se u crkvenom kalendaru pominje čak četiri puta u toku godine, što govori o njegovoj izuzetnoj ulozi u hrišćanstvu. U Srbiji se oko četrdeset crkava i manastira nalazi pod njegovim imenom, a među njima su i poznati manastiri Hopovo, Lipovac, Banjska, Koporin, Lepenac, Slanci kod Beograda i manastir u Somboru. Ovi hramovi i danas okupljaju vernike koji mu odaju počast kroz molitvu i liturgiju.
Prema biblijskom predanju, Sveti arhiđakon Stefan bio je ispunjen silom Duha Svetoga, isto kao i apostoli. Isticao se dobrim delima – pomagao je siromašnima, isceljivao bolesne i činio čuda, a sve to je zapisano u Novom zavetu. Bio je nepokolebljiv u svojoj veri i propovedima, podsećajući narod na zakone i proročanstva Starog zaveta. Smelo je govorio Jevrejima da su odbacili i ubili Mesiju koji je vekovima bio očekivan.
Njegova otvorenost i odvažnost dovele su do toga da bude izveden iz Jerusalima i kamenovan do smrti. Zbog toga se naziva Prvomučenikom – prvim koji je stradao zbog hrišćanske vere nakon Hristovog Vaznesenja. Njegova žrtva ostala je snažan simbol hrabrosti, istrajnosti i vernosti Bogu. Vernici mu se obraćaju u molitvama tražeći snagu da ostanu postojani u iskušenjima, baš kao što je i on ostao.
U narodnim običajima, ovaj praznik ima posebno mesto zbog svog „vetrovitog“ karaktera. Ljudi su verovali da vetar na ovaj dan može da bude i blagoslov i opasnost. Seljaci su pazili da ga ne izazovu nepotrebnim radovima, jer se smatralo da bi to moglo da izazove gnev prirode i loše vreme. U nekim krajevima postojala je čak i praksa da se zatvaraju vrata i prozori tokom jačih udara vetra, uz izgovaranje molitvi svetitelju.
- Za mornare današnji praznik ima posebno značenje – oni ga zovu mornarska slava. Prema njihovom verovanju, Sveti Stefan Vetroviti daje vetar koji pokreće jedra i pomaže im da sigurno stignu do odredišta. Na ovaj dan, u priobalnim mestima, mornari su palili sveće i molili se za mirna i bezbedna putovanja. Simbolika vetra u njihovom životu bila je snažna – blag vetar je donosio uspeh, dok bi oluja mogla doneti propast.
Slično verovanje imali su i mlinari, posebno oni koji su koristili vetrenjače. Za njih je vetar bio neophodan za mlevenje žita, pa su ga smatrali poklonom ovog svetitelja. Molili su se za dovoljno snažan, ali ne prejak vetar, kako bi mogli da obavljaju svoj posao bez opasnosti po opremu i prinos.
Ono što današnji praznik čini posebnim jeste spoj crkvene istorije i narodnog verovanja. Sa jedne strane, to je sećanje na mučeništvo i nepokolebljivu veru Svetog Stefana, a sa druge strane, to je dan kada ljudi izražavaju poštovanje prema prirodnim silama. Ova mešavina duhovnog i narodnog čini praznik bogatim simbolikom i živim u kolektivnom pamćenju naroda.
Obeležavanje dana proteže se kroz različite običaje – od liturgija u crkvama i pričešća, do okupljanja porodica i zajedničkih molitvi. U selima se i dalje čuva običaj da se na ovaj dan izbegavaju određeni poslovi, naročito oni koji bi mogli izazvati vetar. U primorskim mestima može se videti kako brodovi stoje spremni, okićeni u čast svetitelja, dok mornari veruju da će im on darovati povoljan put.
Iako su vremena promenjena, suština praznika ostala je ista – Sveti Stefan Letnji podseća na hrabrost, veru i poštovanje prema Božjoj volji. Njegov lik u hrišćanstvu zauzima posebno mesto, a u narodnom verovanju ostaje zaštitnik od opasnog vetra i saveznik u svim poslovima gde vetar ima ključnu ulogu. Vernici ga i danas slave s jednakim poštovanjem kao i pre vekova, svesni da tradicija koju nosi u sebi spaja prirodu, veru i svakodnevni život
