Smrt cijenjene teniske trenerice dogodila se prije deceniju, ali njeno sjećanje ostaje. Ona je bila odgovorna za otkrivanje našeg šampiona i pružanje katalizatora za njegov uspon na vrh sporta. Jelena Genčić se 2011. godine tokom intervjua za „Svet“ prisećala Novaka Đokovića i njegove porodice. Iako je vrijeme prošlo, njen neizbrisiv trag u svijetu tenisa ostaje nezaboravan. Tokom intervjua razgovarala je o Novaku. U Srbiji se, čini se, krije ideja da ste vi glavni razlog Novakovog uspeha.
Neosporna je činjenica da mi, kao društvo, često pokazujemo zadubljenje u sebe. Na primer, mogu da potvrdim da su samo dvojica mojih kolega čestitala Novaku trijumf. Uprkos mojoj nekonfliktnoj prirodi, ostali su me previdjeli. Tenis je moja strast i bavim se njime ne zbog slave, već iz zadovoljstva. Ranije vas je Novak nazivao svojom “teniskom majkom”, ali je nedavno primetno izostavljanje ove reference. Razlog za ovo je još uvijek neizvjestan. Iako spominje moje ime, to se odnosi na lokaciju van Srbije. Svjestan je mog skromnog karaktera i moje nevoljkosti da se samoreklamiram. Mogu čak i saosećati sa njegovim roditeljima donekle, jer sam svjestan izazova s kojima su se suočavali dok su pokušavali da se pridržavaju plana koji sam prethodno uspostavio. Predstavljen im je petogodišnji finansijski plan, što je u to vrijeme predstavljalo znatnu svotu novca. Ne gajim nikakvu lošu volju prema njima jer nisu mogli to da ispune, jer nisu imali potrebnu imovinu i bili su primorani da borave u iznajmljenim prostorijama. Prvo su živeli kod Dijanine majke na Vidikovcu, a zatim su se preselili na Banjicu.
Kako je Novakova teniska karijera napredovala, njihova stanarina je rasla, što je na kraju iziskivalo preseljenje zbog finansijskih ograničenja. U jednom trenutku, Novak je bio gojazan zbog loših navika u ishrani. Preporučio sam njegovoj majci da konzumira više mesa da bi se ugojio. Kako su Srđan i Dijana podelili pogled, oboje su priznali probleme koji nastaju kada neko nije u mogućnosti da svom detetu obezbedi adekvatnu ishranu. Novak je doživeo uticaj ovih događaja, ali na koji način? Srđanova agitacija je rasla dok je pokušavao da pribavi potrebna sredstva. Uprkos našim pokušajima da to zanemarimo, njegova anksioznost je bila opipljiva. Kucali smo na bezbrojna vrata, kako pojedinačno tako i kolektivno, ali naši napori su bili uzaludni. Srđan je bio shrvan i jadan, izjednut razmišljanjima kako je uopšte mogao da prikupi tako veliku svotu novca. Njegov očaj se samo povećao kada sam spomenuo brojne turnire na kojima smo planirali da učestvujemo te godine. U međuvremenu, Marku i Đoletu je bila potrebna i novčana pomoć, ali nikada nisu bili uskraćeni za osnovne potrepštine. Nisu mogli a da se ne osjećaju kao da njihov stariji brat ima povlašteni tretman. U pokušaju da im olakšam teret, ponudio sam da i njih obučim. Međutim, Srđan je to odbio, tvrdeći da je već premršav, čak i uz Noletovu asistenciju. Đokovićev metod upravljanja svojim finansijama bio je tema intriga među navijačima i kritičarima. Izvor njegovog finansiranja više nije misterija; otkriveno je da je pozajmio znatnu svotu novca od lokalnog zelenaša, u ukupnom iznosu od oko 200.000 maraka godišnje. Međutim, uz pomoć sponzora, troškovi su svedeni na podnošljivih 90.000 maraka. Dok Srđan, Đokovićev otac, jedini može da razjasni specifičnosti ovih sredstava, treba napomenuti da ja, autor, ništa od ovog novca nisam dobio.
Tokom našeg boravka na Kopaoniku, namerno sam se potrudio da platim sva popijena pića i svu svoju opremu poklonio Novaku sa namerom da mu pomognem da postane šampion, odluka koja je za mene bila neprocenjiva. Da li to znači da Đokovićeva porodica ima neprikladan uticaj na njegovu karijeru? Moguće je da je Nole introvert, a Srđan ekstrovert koji otvoreno izražava svoje emocije. Nole ponekad može delovati kao povučen i nenametljiv, ali ovo držanje ne proizilazi iz bilo kakvog nedostatka naklonosti ili razumevanja prema Srđanu. To je prije Noletova inherentna dispozicija prema njemu.
