U današnjem članku želimo podeliti potresnu, ali inspirativnu priču o bračnom paru koji je decenijama skrivao svoju bolest gubu, jednu od najsramnijih i najstravičnijih bolesti kroz istoriju.
Ova priča o Deniju i Bebs Izet, supružnicima iz malog engleskog sela u blizini Tentona, nije samo priča o borbi protiv bolesti, već i o ljubavi, hrabrosti i snazi da se suoče sa neznanjem i predrasudama društva.
Priča Dena i Bebs počinje šezdesetih godina prošlog veka, kada je Den, kao dečak odrastao u Zimbabveu, verovatno došao u kontakt sa bakterijom Mycobacterium leprae koja uzrokuje gubu. Tokom 1967. godine, pre nego što je krenuo u vojsku, lekar je primetio smeđe fleke na njegovim leđima, ali nije se previše zabrinuo.
Tek nakon vojske, kada su se simptomi pogoršali, Den je odlučio da poseti dermatologa, a dijagnoza je bila pogrešna — lekar je pomislio da je to gljivična infekcija, pa je Denu prepisao kremu. Međutim, stanje se nije popravilo, i on je nastavio živeti, nesvesno nosivši bolest koja mu je tiho uništavala telo.
- Godinu dana nakon toga, Den je upoznao Bebs, mladu recepcionerku iz Rusape, i venčali su se 1970. godine. Sreća nije dugo trajala. Samo nekoliko meseci kasnije, Denovo telo je bilo prekriveno bolnim osipom, a lekari su pogrešno dijagnostikovali sifilis. Za ovaj pobožni hrišćanski par, koji je čuvao devičanstvo do braka, dijagnoza je bila strašna sramota. Den je dve godine uzimao lekove za bolest koju nije imao, dok mu se stanje pogoršavalo. Izgubio je osećaj u rukama, nogama i delovima lica. Tek nakon toga, prava dijagnoza je postavljena: Hansenova bolest, poznata kao guba.
Den se seća trenutka kada su mu rekli istinu: „Pomislio sam da je kraj mog života, da ću završiti sam, odbačen. U glavi mi je odzvanjalo ‘gubavac, gubavac’ kao iz biblijskih priča.“ Iako mu je lekar objasnio da guba nije smrtonosna niti visoko zarazna, strah i stigma su bili snažniji od razuma. Najveći izazov bio je reći svojoj supruzi istinu. Bebs je, međutim, pokazala nevjerojatnu snagu. Odgovorila je: „Preživećemo ovo zajedno. Neću te napustiti.“
Iako je Den počeo lečenje, nadao se da će Bebs biti među onih 95% ljudi koji su prirodno otporni na gubu. Međutim, sedam godina nakon njihovog venčanja, Bebs je primetila fleke na koži i gubitak osećaja u rukama. Dijagnoza je bila ista. I ona je obolela od gube. Od tada, par je odlučio da svoju bolest sakrije od drugih. Nisu želeli da budu izopšteni ili da im se ljudi klone. „Znali smo da bi nas se svi plašili,“ rekao je Den. „Zato smo odlučili da ćutimo i živimo kao da je sve normalno.“
Njihova bolest ostala je tajna više od 30 godina, a u međuvremenu, Den je izgubio desnu nogu zbog oštećenja živaca i nesvesnog stajanja u vreloj vodi. Jedne noći, dok je spavao, pacov mu je izgrizao ruku, a on to nije ni primetio. Guba mu je oduzela osećaj u udovima, ali nije mogla oduzeti njegovu volju za životom. Uz pomoć proteze i neprestanu podršku Bebs, Den je nastavio da se bori i živi dostojanstveno. Njihova deca, sinovi Brus i Kristofer, bila su zdrava, a porodica je nastavila da funkcioniše, uprkos tajni koja ih je opterećivala.
- Kada su 1999. godine odlučili da javnosti otkriju svoju priču, želeli su da promene percepciju o gubi. Putovali su u više od 20 zemalja, govoreći na skupovima, školama i univerzitetima, kako bi podigli svest o tome da guba nije kazna, već bolest koja se može lečiti. „Ljudi misle da je guba zarazna na dodir, ali nije,“ objašnjava Den. „Potrebno je godinama bliskog kontakta da bi se prenela. A čim započnete terapiju, više niste zarazni.“
Danas, Den i Bebs predstavljaju simbol snage, ljubavi i istrajnosti. Iako im je bolest oduzela mnogo toga – zdravlje, osećaj sigurnosti, delove tela – nisu im oduzeli ljudsko dostojanstvo. „Najgore nije bila bolest,“ kaže Den tiho. „Najgore je bio strah od ljudi. A kad smo konačno ispričali svoju priču, shvatili smo da nismo sami.“
Njihov život nije obeležen sramotom, već hrabrošću da se suoče sa neznanjem sveta. Svoju patnju su pretvorili u misiju — da nauče druge da saosećaju, da razumeju i da se sete da nijedna bolest ne može izbrisati ono što čoveka čini čovekom. Kako kaže Bebs: „Najveća zaraza nije guba — to je strah. A jedini lek za strah je istina.
