U današnjem članku vam pišemo na temu odlaska jedne velike muzičke legende, čoveka čiji je glas obeležio živote mnogih i ostavio neizbrisiv trag u srcima publike. Na jednostavan način želimo da prikažemo njegov život, poslednje dane i emotivne reakcije ljudi koji su ga voleli i poštovali.
Smrt Halida Bešlića potresla je ceo region, jer iako se znalo da je dugo vodio bitku sa zdravljem, mnogi su se nadali da će je i ovog puta pobediti.Halid nije bio samo pevač – bio je simbol emocije, utehe i radosti. Njegove pesme su pratile ljude i u trenucima veselja i u trenucima tuge, pa je njegov odlazak doživljen kao lični gubitak, čak i kod onih koji ga nikada nisu sreli. Njegov glas je nosio posebnu snagu – svaki stih pevao je kao da pripoveda svoju priču, a upravo ta autentičnost učinila ga je voljenim i neponovljivim.
- Vest da je preminuo u Kliničkom centru u Sarajevu donela je tišinu punu bola, ali i zahvalnosti. Mnogi prijatelji i kolege uputili su emotivne poruke oproštaja. Suzana Jovanović, koja je nedavno izgubila supruga Sašu Popovića, kroz suze je rekla da je „Carstvo Božije postalo bogatije za još jednu legendu“. Njene reči otkrivaju toplinu i duboko poštovanje prema umetniku, ali i prema čoveku koji je umeo da ostane skroman i iskren, bez obzira na slavu.
Halid se i sam nedavno suočavao sa tugom kada je Saša preminuo. Govorio je tada da nikada nije prestao da veruje u njegov oporavak. Danas te reči dobijaju novu težinu, jer pokazuje da je i sam prolazio kroz svoju borbu, ali je o njoj retko govorio, uvek stavljajući druge ispred sebe.
Njegov odlazak posebno je pogodio i Željka Joksimovića, bliskog prijatelja i kolegu. Željko se priseća njihovog poslednjeg susreta i priznaje da nije slutio da se oprašta. „Bio je dobar čovek i vrhunski profesionalac,“ rekao je, ističući da će praznina nakon Halidovog odlaska biti nemoguća za popuniti.
Ljudi širom Balkana danas dele uspomene na trenutke kada su prvi put čuli njegove pesme. Bilo da je reč o svadbama, kafanama, dugim vožnjama ili tihim večerima kod kuće, njegove melodije su bile tu da prate i podsećaju na ono najvažnije – emociju. Zato se njegov odlazak ne doživljava samo kao smrt umetnika, već kao kraj jednog dela života mnogih ljudi.
- Ipak, Halid iza sebe ostavlja ogromno muzičko nasleđe. Njegove pesme nastaviće da se pevaju i žive, jer su deo kolektivnog sećanja naroda. One su više od nota i reči – one su deo tradicije, deo identiteta i deo ličnih priča. Time je Halid postao besmrtan, jer prava umetnost nikada ne umire.
Njegova sahrana nosi posebnu simboliku. Počivaće pored prijatelja sa kojim je delio deo svog života i karijere, baš na mestu koje je taj prijatelj odabrao za njega. To je snažan podsetnik da prava prijateljstva ne prestaju ni kada život završi, već se nastavljaju i u večnosti.
Danas, dok region tuguje, oseća se i ponos što je postojao umetnik poput Halida Bešlića. Njegove pesme ostaće da žive u svakom glasu koji ih peva, u svakom srcu koje ih oseća i u svakoj uspomeni koju bude prizivala melodija. On više nije tu, ali njegova muzika jeste – i ostaće zauvek.
Halid Bešlić je otišao, ali legende nikada ne odlaze zauvek. Njihov glas ostaje među ljudima, u večnim pesmama koje se pevaju i kada njih samih više nema. To je najveći dar umetnika – da nastavi da živi u svojoj publici
