Žena koja je spojila nespojivo,Kristina deli život pod jednim krovom sa dvojicom bivših muževa i decom.
Ovo je priča o ženi koja je uspela da spoji nespojivo. Kristina De Garis deli svakodnevicu sa dvojicom svojih bivših muževa – i to funkcioniše. U zajedničkom domu u kome odgaja dvoje dece, Kristina i njeni bivši partneri zajedno održavaju porodični život, raspodeljuju obaveze i trude se da deci pruže stabilnost i ljubav, uprkos tome što među njima više nema romantične veze.
Godinama je Kristina, poznata i kao Kristi, bežala – od ljudi, od mesta, a najviše od delova sopstvenog identiteta. Potragu za mirom pokušala je da pronađe preseljenjem u ruralnu Škotsku, ali tamo ju je dočekala tišina u kojoj je bila prisiljena da se suoči sa sopstvenim traumama, rasizmom u okolini, nedijagnostikovanim ADHD-om, zavisnostima i izazovima majčinstva. U tom teškom periodu, Kristina je pronašla utehu u fizičkom radu – zidajući suve kamene zidove, učila je kako da istovremeno gradi i sopstveni život iz temelja.
Danas Kristina živi u Pertuširu sa svoje dvoje dece i oba bivša muža. Njihov aranžman deluje neobično, ali za Kristinu to znači balans i olakšanje. U kući sa četiri spavaće sobe rasporedili su se tako da svi imaju svoj prostor: prizemlje je za jednog bivšeg, sprat za Kristinu i decu, dok je svaki kutak doma uređen tako da pruža sigurnost svima koji u njemu borave. Iako to podrazumeva svakodnevne sitne rasprave o tome ko će skuvati kafu, gde stoje papuče ili ko ide do pošte, Kristina kaže da je to sve deo njihove zajedničke odluke – odluke o životu bez ljubavi, ali sa svrhom.
- Kristina se prvi put udala sa 21 godinom i ubrzo nakon toga dobila svoje prvo dete. Taj brak trajao je nekoliko godina. U drugom braku rodila je drugo dete, ali i taj odnos se raspao. Ipak, zbog ekonomske realnosti i zajedničke brige o deci, odlučili su da nastave da žive pod istim krovom. Prvi bivši muž preuzeo je prizemlje, a Kristina i deca su ostali na spratu. Nesuglasice su postojale – oko čišćenja, obaveza i svakodnevne bliskosti koja je postojala bez ljubavi – ali je ovakav raspored omogućio svima da zadrže dostojanstvo i podršku.
Njene dve ćerke svakodnevno gledaju kako oba oca ravnopravno učestvuju u održavanju doma. Jedan usisava vikendom, drugi čisti kupatilo, a oba ponekad peru sudove ili pomažu oko veša. Kristina priznaje da je na početku i sama bila frustrirana i impulsivna, ali kako vreme prolazi, njih troje su naučili kako da funkcionišu zajedno.
Ovaj porodični suživot nije bajkovit – Kristina iskreno kaže da oni ne žive u sitcomu niti su sveci. Imaju svoje mane i slabosti, ali im je zajednički cilj da svojoj deci obezbede mir i srećno detinjstvo. Umesto da se izgube u emotivnim tenzijama, odlučili su da se fokusiraju na ono što je zaista važno: da ostanu porodica, čak i nakon razvoda.
Kristina, koja je godinama bežala od svega, konačno je odlučila da ostane i suoči se sa sobom. U tom suočavanju, pronašla je snagu da izgradi nešto što možda nije savršeno, ali je iskreno i funkcionalno. Njena priča pokazuje da porodica ne mora uvek slediti tradicionalni obrazac brak–razvod–samoća. Kristina je izabrala teži, ali smislen put – i u tom izboru pronašla je mir za kojim je toliko dugo tragala.
