Sahrana Josipa Broza Tita, bez sumnje, ostaje jedan od najznačajnijih događaja u 20. veku na prostoru bivše Jugoslavije. Od trenutka kada je umro 4. maja 1980. godine, pa sve do njegove sahrane četiri dana kasnije, tajanstvenost i kontroverze oko tog događaja su bile neizbežne.Kada je vest o Titovoj smrti obišla svet, izazvala je ogromnu tužnost i potres u bivšoj Jugoslaviji, ali i širom sveta. Sa sobom je nosio kraj jedne ere, ere socijalističke Jugoslavije koja je bila poznata po svojoj specifičnoj politici i položaju u Hladnom ratu.
- Međutim, misterija oko samog čina sahrane počela je odmah da se rađa. Prvo, postavljalo se pitanje šta će se dogoditi sa zemljom koju je on vodio, kako će se raspasti Jugoslavija, ko će doći na čelo zemlje. Onda je došlo pitanje sahrane, gde će biti sahranjen, kako će biti sahranjen i šta će se dogoditi sa njegovim telom.Nakon što je dr Obren Đorđević, tadašnji načelnik SDB Srbije, izneo tvrdnju da telo Josipa Broza Tita nikada nije bilo u kovčegu, već da se tamo nalazio pesak, cela priča oko sahrane dobila je potpuno novi obrt. Teorije zavera počele su da se rađaju, a ljudi su počeli da sumnjaju u zvaničnu verziju događaja.
Prema rečima Đorđevića, određeni članovi Predsedništva SFRJ, pre svih Stevan Doronjski i Stane Dolanc, želeli su da se Tito balsamuje i stavi u mauzolej, slično kao Lenjin na Crvenom trgu u Moskvi. Međutim, zbog problema sa telom koje je bilo puno lekova i počelo je da se raspada, odlučeno je da se sahrana obavi bez tela. Umesto toga, u kovčegu koji je bio izložen u Saveznoj Skupštini, nalazio se pesak. Ova tvrdnja do danas nije potvrđena, ali ni opovrgnuta, ostavljajući prostor za špekulacije i različite teorije.
- Godine su prošle, ali tajne oko Titove sahrane još uvek intrigiraju mnoge. Postavlja se pitanje da li je zaista sahranjen u Kući cveća kao što je zvanično rečeno, ili su njegovi posmrtni ostaci završili na drugom mestu. Zašto nema petokrake na njegovoj mermernoj ploči, i šta se zapravo dogodilo sa njegovim telom nakon smrti, ostaju pitanja koja traže odgovore.Osim Đorđevićevih tvrdnji, postoji i izjava lekara koji su radili obdukciju Titovog tela, a koja dodatno budi sumnju u zvaničnu verziju događaja. Dr Lalević, svedok ovog događaja, opisao je detalje obdukcije, ali njegove reči ostavljaju mnogo prostora za tumačenje i spekulacije. Navodi o limenom i teškom hrastovom sanduku u kojem je navodno smešteno Titovo telo samo dodatno doprinose misteriji.
Mnogi su pokušali da razreše ovu tajnu, ali do danas istina ostaje skrivena. Uzimajući u obzir važnost i uticaj Josipa Broza Tita na istoriju Balkana i svetsku politiku, ne čudi što ova priča i dalje intrigira mnoge.
- Josip Broz Tito, neosporno, ostaje ikona 20. veka na Balkanu. Njegovo ime ne samo da je obeležilo jugoslovensku istoriju već je i dalje prisutno kao simbol jedne ere. Međutim, pored političkog nasleđa koje je ostavio, postoji i jedna manje poznata priča koja se vezuje za njegov privatni život – njegova “Tajanstvena Bašta”.Titova Bašta, smeštena u sklopu rezidencije u Užičkoj ulici u Beogradu, postala je predmet legendi i spekulacija. Mnogi su čuli za nju, ali malo je onih koji su je zaista videli ili znali šta se u njoj krije.Legenda kaže da je Tito bio strastveni baštovan. Iako je veći deo svog života proveo u politici, volio je da provodi slobodno vreme u svojoj bašti, gajeći cveće, voće i povrće. Bašta je navodno bila njegovo utočište, mesto gde je pronalazio mir i inspiraciju, daleko od političkih nemira i tenzija.
Međutim, ono što je izazvalo najviše interesovanja jeste činjenica da je ta bašta bila strogo čuvana tajna. Malo ljudi je imalo privilegiju da je poseti, a još manje je znalo šta se tačno nalazi unutar nje.
- Neki su govorili da je Tito u svojoj bašti gajio retke egzotične biljke iz raznih krajeva sveta, dok su drugi tvrdili da su se u njoj nalazile skrivene prostorije ili tajni prolazi. Teorije su bile raznovrsne, ali istina je ostala skrivena.Nakon Titove smrti, njegova Bašta postala je još veća enigma. Mnogi su spekulisali da su u njoj možda skriveni dragoceni artefakti ili tajni dokumenti, dok su drugi verovali da je ona jednostavno bila mesto gde je Tito pronalazio mir i tišinu.Danas, iako je rezidencija u Užičkoj ulici otvorena za posetioce kao Muzej 25. maj, Titova Bašta i dalje ostaje misterija. Njeni tajni prolazi, skrivene prostorije i legende o retkim biljkama i artefaktima i dalje intrigiraju ljubitelje istorije i tajni.
Možda jednog dana otkrijemo istinu o Titovoj Bašti, ali do tada će ostati jedna od najvećih tajni vezanih za život i delo Josipa Broza Tita.
