Porodični odnosi su često puni izazova, a jedan od najosjetljivijih odnosa oduvijek je bio onaj između svekrve i snahe. To su dvije žene koje dolaze iz potpuno različitih sredina, sa svojim navikama, životnim iskustvima, vaspitanjem i očekivanjima.
Odjednom se nađu u zajedničkom prostoru i od njih se očekuje da žive kao porodica, u slozi i razumijevanju. U teoriji to može djelovati jednostavno, jer se sve zasniva na međusobnom poštovanju i kompromisu, ali u praksi često izmakne kontroli.
- Ja sam majka odraslog sina i kroz sopstveno iskustvo sam shvatila koliko ovaj odnos može biti složen i zahtjevan. Moj sin, koji ima 27 godina, istovremeno je studirao i radio, trudeći se da sve izbalansira. Kada je upoznao djevojku i odlučio da sa njom iznajmi stan, rekla sam sebi da je to njegov život i da nemam pravo da se miješam. Ali, kako su prolazili ispiti i dani, osjetila sam da možda treba da reagujem i da mu pomognem.
Muž i ja smo došli na ideju da ih pozovemo da žive kod nas. Naš plan je bio jednostavan: sin bi bio oslobođen finansijskog pritiska, imao bi više vremena za učenje, a mi bismo imali priliku da ga podržimo. Pripremila sam njegovu staru sobu i to je bio trenutak kada sam se prvi put duže zadržala u razgovoru sa njegovom djevojkom. Saznala sam da je izgubila posao jer je stalno kasnila, a sama je priznala da joj je teško da rano ustaje.
U početku sam bila spremna na razumijevanje. Ipak, ono što sam ubrzo primijetila u zajedničkom životu bilo je poražavajuće. Dani su prolazili, a ona je uglavnom spavala do kasno i sate provodila igrajući igrice. Nije pokazivala nikakvu želju da pomogne u kući, nije doprinosila zajedničkim obavezama, pa čak ni svoj veš nije prala – jednostavno bi ga ostavila meni bez imalo nelagode.
Prvi put sam u svom životu osjetila da nekoga doživljavam kao parazita. Zvuči grubo, ali takav je bio moj doživljaj situacije. Počela sam da se žalim mužu, osjećajući se nemoćno i pitajući se šta da radim. On mi je rekao da pokušam da razgovaram otvoreno sa njom, mirno i bez sukoba. Međutim, svaki pokušaj razgovora završavao bi se njenim kratkim odgovorima: „ne znam“, „ne mogu“, „ne želim“.
- U jednom trenutku shvatila sam da trošim energiju i živce, a ništa se ne mijenja. Jednog dana, dok sam plaćala račune, sinula mi je ideja. Odlučila sam da prestanem da se nerviram i da povučem potez koji će možda promijeniti stvari. Na pošti sam jednostavno otkazala internet.
Kada sam stigla kući, prvo pitanje koje sam čula bilo je: „Zašto nemamo internet?“ Moj odgovor je bio kratak i jasan: „Ne planiram više da plaćam.“
To je bio trenutak preokreta. Nakon par dana bez interneta, njih dvoje su se spakovali i preselili kod njenih roditelja. Tamo, kako sam kasnije saznala, sve funkcioniše po njenim pravilima – bez obaveza, ali sa neograničenim pristupom internetu.
Ova situacija mi je pokazala koliko je odnos između svekrve i snahe osjetljiv i koliko lako može doći do sukoba. Sa jedne strane, kao majka sam željela najbolje za svog sina, da mu olakšam život i dam mu podršku. Sa druge strane, našla sam se u situaciji da u sopstvenoj kući osjećam nelagodu zbog osobe koja ne pokazuje ni minimum truda i zahvalnosti.
Shvatila sam da kompromis može funkcionisati samo onda kada obe strane pokažu želju da učestvuju u njemu. Kada jedna strana odbija da se prilagodi, kada nema spremnosti za saradnju, tada je svaka priča o miru i slozi samo prazna želja.
Na kraju, moj sin je sam donio odluku da ode. Iako mi je bilo teško, u isto vrijeme sam osjetila i olakšanje. Naučila sam da kao majka moram pustiti svoje dijete da pravi sopstvene izbore i da kroz njih uči. A što se tiče odnosa sa snahom, shvatila sam da se ne može svaka veza izgraditi na ljubavi i međusobnom poštovanju – ponekad su razlike jednostavno prevelike
